Budućnost izgleda svetlo za nebodere sa gradovima širom sveta koji postaju gušće naseljani i gde je povećanje u visokogradnji spremno da podrži znatno veću populaciju u urbanim sredinama. Sa 80 odsto onih koji žive u razvijenim područijima gradova, današnji dizajn nebodera istražuje modernost, održivost i okruženja mešovite namene.
Uprkos ovim prednostima, projekti nebodera ne variraju preterano od konvencijalnih. „U pogledu spoljašnjeg izgleda poslovnih nebodera, mi vidimo više tradicionalne zgrade“, kaže Metju Keutenius, viši analitičar u kompaniji Emporis. „Vidimo zastakljene fasade nebodera, zgrade sa zid-zavesom fasadom gde je pametan i elegantan dizajn dobrodošao, ali je uglavnom održivost zgrade ono što je sada važno.“
Investitori su tradicionalno tražili jedinstveno projektovane zgrade kako bi se njihovi gradovi razlikovali, ali su danas arhitekte usvojili novi pristup dizajna okrenut ka osnovama, gde je danas održivost za životnu sredinu i zdravlje ljudi prioritet u projektovanju.
„Većina nebodera se sada poziva na njihove različite održive kriterijume, naročito u zapadnim zemljama“, kaže Keutenius. „To uključuje i korišćenje recikliranih materijala, da li će zgrada imati zeleni krov i sisteme prečišćavanja vode, itd.“
On je dodao da moderni oblakoderi inkorporiraju specijalno projektovane fasade koje greju i hlade zgrade, kao i samogrejaće atrijume i zelene energetske karakteristike. Jedan rastući trend vidi primenu duplog omotača na fasadama nebodera, sa pokretnim čeličnim i staklenim elementima koji su primenjeni na spoljašnjosti zgrada sa ulogom da umanje prodor sunčeve svetlosti i ohrabre korišćenje solarne energije.
Al Bahar kule u Abu Dabiju su najbolji primer. više od 1.000 geometrijskih elemenata se otvara i zatvara u zavisnosti od položaja sunca kako bi pomogli kontrolu klimatizacije zgrade. Fasada je takođe estetski divna i iskazuje svoje poštovanje tradicionalnoj arapskoj arhitekturi i dizajnu.
Keutenius je takođe naveo zgradu „The Met“ u Bankoku, visokospratnicu od 69 spratova za stanovanje kao primer održive arhitekture nebodera. Zgradu odlikuju zidovi sa živim zelenilom i prostorima namenjenim olakšavanju protoka vazduha kroz nju koji omogućavaju prirodno hlađenje unutrašnjih stanova. „U vlažnim i neprijatnim sredinama, ovo je primer nebodera koji je projektovan da pruži maksimalno udobnu sredinu u izazovnim klimama“, rekao je on.
Živa arhitektura se pokazala idealnom za gradske sredine gde nema puno zemljišta, ali vertikalno prostora ima na pretek. Osim toga što je estetski prijatno, zelenilo se primenjuje u unutrašnjosti i spoljašnjosti nebodera na zidovima i krovovima kako bi se olakšalo čišćenje vazduha, vode i radi hlađenja zgrade, kao i pružanja staništa za insekte i, u nekim slučajevima, za gajenje jestivih biljaka.
„Arhitektura održivih nebodera je jedan od najjačih trendova u Severnoj Americi, Evropi i Australiji, a polako se pojavljuje i u Kini“, kaže viši analitičar Keutenius. On veruje da zajedno sa etičkom inicijativom industrije, pridržavanje sertifikacionim pravilima LEED, BREEAM i Green Star doprinosi održivom fokusu projektovanja nebodera.
U pogledu izgradnje nebodera, kompanija Emporis je posmatrala bum izgradnje nebodera u Kanadi, pre svega u Torontu. Grad pomno prati u stopu njujoršku panoramu sa 15 nebodera koji se trenutno grade, i koji će svi imati preko 45 spratova. Toronto će se pohvaliti sa 45 novih nebodera do 2015. godine, uključujući i neboder Tramp sa 277 metara visine.
Izgradnja nebodera mešovite namene je takođe u porastu. „Velika većina zgrada koja se grade u Kanadi su stambene zgrade projektovane sa stanovima koji će se prodavati“, kaže Keutenius. „Videli smo da što je zgrada viša, veća je verovatnoća da će ona biti mešovite namene.“
Drugi gradovi koji doživljavaju bum u izgradnji nebodera su Mumbaji, Istanbul, Moskva i Melburn.
Početkom ovog meseca, kontraverzni neboder Australia 108 od 388 metara visine je dobuo odobrenje za izgradnju u Melburnu. Po završetku, neboder će biti najviža zgrada na južnoj hemisferi i ona će ponuditi okruženje mešovite namene sa stambenim, poslovnim, hotelskim i prodajnim prostorima.
Kineski gradovi takođe doživljavaju ogroman rast u izgradnji nebodera, primećuje Keutenis. „Novi projekti se stalno pojavljuju“, objašnjava on, navodeći gradove kao što su Peking, Šangaj, Šenžen i Gaožou. „Ali zbog obilja građevinskih projekata širom Kine, može biti veoma teško izvući talne podatke o specifičnostima tih nebodera.“
Kada je upitan o povećanju područja visoke gustine, Keuntenius veruje u lični izbor kao pokretački faktor i kako ministri i gradonačelnici vide budućnost njihovih urbanih strategija.
„Mislim da se na kraju svodi na ličnu opciju“, objašnjava on. „Visoka gustina naseljenosti, posebno na Menhetnu je životna činjenica već poslednjih 80 godina i niko ne dovodi u pitanje vrednost i smisao ovakvog tipa života u takvom gradu.“
Kako neboderi nastavljaju da oblikuju gradske obrise, arhitektura i dizajn se mora pomeriti izvan estetike i funkcije (što se polako i dešava), stavljajući povećani akcenat na životnu sredinu, održivost i ljudsko blagostanje.
