Od 1972. sanjam brodove na Moravi

30.01.2013. | Marijana Avakumović | Politika

Srbija se neće zaduživati za izgradnju kanala Dunav-Morava-Vardar-Solun. Za partnerstvo su zainteresovane Kina, Rusija i Amerika, a sa Nemačkom i Austrijom tek predstoje razgovori. Kinezi su nam ponudili pomoć pri izradi studije izvodljivosti, koja treba da pokaže da li je ova investicija opravdana. Potpisivanje protokola sa njima nas, međutim, ne sprečava da o partnerstvu razgovaramo i sa drugima.

Ovo kaže Milan Bačević, ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, koji je prošle nedelje u Kini sa tamošnjom kompanijom „Čajna džazuba grup korporejšn” potpisao protokol o izradi studije izvodljivosti Moravskog kanala.

- Interesovanje je mnogo veće nego što bi neki u našoj zemlji želeli da ono bude. Uspeli smo da se izborimo da u protokolu sa Kinezima stoji član da potpisivanjem ovog dokumenta ne zaustavljamo razgovore sa drugim potencijalnim partnerima. Mi ne možemo da dirigujemo uslove za sve, ali je naša prednost što smo mi gazde nečega i mi smo ti koji nešto možemo da ponudimo. U poziciji smo da pregovaramo i da se dogovorimo sa nekim ko je nama najprihvatljiviji i geostrateški i geopolitički i ekonomski – kaže Bačević.

Ima li smisla da Srbija ulazi u tako neizvesne projekte kada je zemlja u teškoj ekonomskoj situaciji?

 Kao čoveku iz struke mnogo mi smeta kada čujem da takav jedan projekat komentarišu ljudi kojima to nije stručno blisko. Ja razumem da ekonomisti imaju svoju logiku, isto kao što mi je poznato da politika ima svoju logiku, nauka svoju. Kao čoveku iz nauke veliki sam zagovornik tog projekta od dana kada sam se upoznao sa njim daleke 1972. godine. Evo sada posle toliko godina ukazala se šansa da sa stručnog aspekta mogu da dam nekakav doprinos oživljavanju ideje za koju smatram da je genijalna.

Zbog čega je Vlada Srbije dala saglasnost na potpisivanje protokola tek pošto su otišli u Kinu?

Milim da se bespotrebno digla medijska prašina. U vladi nije postojao nikakav otpor. Nije rađeno ništa zakulisno. Problem je samo u tome što su nas omeli praznici, njihovo spajanje i boravak premijera u Briselu. Sednice vlade se nisu održavale dinamikom koja je uobičajena, a sastanak sa domaćinima u Kini je već bio zakazan. Nikakvih drugih razloga nije bilo.

Da li je tim protokolom obuhvaćen način finansiranja ovog projekta?

Nama je neophodno kinesko iskustvo i njihova pomoć u izradi studije opravdanosti i ona je bila tema protokola. Međutim ne postoje nikakve obligacije o kojima se spekulisalo u srpskoj javnosti. U prvom redu mislim na ono što je govorio Božidar Đelić. Dakle nijednog trenutka se nije razgovaralo o novcu. Bilo je reči samo o pružanju pomoći za izradu studije opravdanosti koja će nam dati za pravo da uđemo u projekat ili nećemo da ulazimo u tu priču. A sledeći korak je sam postupak realizacije projekta kada ćemo videti sa kim će to biti i pod kojim uslovima.

Koliko ćete platiti tu studiju?

Što da im platimo kada oni žele saradnju sa Srbijom. Mi već imamo strateško partnerstvo sa Kinom i izradu studije nećemo platiti ni dinara.

Šta je interes Kine?

Kroz ovo se stvara mnogo povoljniji ambijent da na jednom velikom projektu budu prisutni ovde. Njima je važno da njihova roba ovim plovnim sistemom mnogo lakše i jeftinije dopre do srednje i zapadne Evrope. Ne mislite li da bi jedna velika država, koja ima toliko novca, koji želi da plasira u velike projekte, propustila tu šansu. Pitanje je da li tu šansu po povoljnijim uslovima može da ponudi i neko drugi. O tome ćemo još da razgovaramo.

Ako se pretpostavi da je vrednost investicije 15 milijardi dolara i da za godišnje održavanje treba 500 miliona dolara šta je interes koncesionara ili strateškog partnera?

Interesi su mnogostruki i sasvim su različiti. Interesi su i ekonomski i politički. Zašto mislite da Morava ne može da izazove interes i nekog drugog ko nije Srbija, Kina, Rusija, Amerika. Pitanje je samo političkog trenutka i političkog interesa. Bez ozbiljne političke podrške nema ni velikih ekonomskih projekata. To dvoje je vezano. Onaj ko bude na Moravi u Srbiji bez obzira na to kakav vlasnički odnos bude bio, on je i geopolitički i geostrateški prisutan u tom delu Evrope.

Ako neko ulaže on želi da izvuče profit. Da li može da ostvari dobit s obzirom na protok robe tj. uzimajući u obzir da rečni transport čini tek osam odsto transporta?

Vi mene pitate šta bi bilo kad bi bilo. Zato treba da se uradi studija opravdanosti koja će da odgovori na to što vi pitate mene. Lično smatram da je to isplativ projekt. Pitanje je samo kojim tempom i dinamikom je moguća otplata troškova u realizaciji projekta. Ali, to nije naša briga. Tim pre što mi nismo u stanju da sami finansiramo. O tome treba da brine onaj ko uđe u investiciju. Ja svoj posao vidim u tome da privučemo investicije, da im omogućimo dokumentaciju. Srbija u tome ne može da ima nikakve štete. Čak je i dobro da se preko velikih i ozbiljnih projekata povežemo sa drugim zemljama i poboljšamo našu političku poziciju.

Ipak je vreme krize. Često se čuje da nije vreme za tako velike projekte. Da nije bolje skoncentrisati se na završetak autoputeva i modernizaciju železnice, što nam je preko potrebno i daleko ispred kanala na listi prioriteta?

To su sve odvojeni projekti i odvojeni poslovi. Prostorni plan posebne namene koji ćemo da uradimo, uključiće i te saobraćajnice, jer mi želimo da prostornim planom posebne namene pokrijemo 10.000 kvadratnih kilometara, što je prostor veličine Kosova i Metohije. Tako će čitav region biti pokriven, a kroz plan ćemo stvoriti uslove da se krene u kontrolisani razvoj.

Da li imate saglasnost Makedonije i Grčke?

One su zainteresovane, ali nismo vodili zvanične razgovore, već više informativne. Sledeće nedelje ćemo razgovarati sa predstavnicima makedonske vlade oko izrade prostornog plana. I Grčka ima stari interes. Srbija je imala potpisan ugovor za korišćenje solunske luke na 100 godina.

Da li u Srbiji ima dovoljno vode za kanal?

Pitanje voda će pokazati studija opravdanosti. Sa manjom količinom vode ploviće manji brodovi sa većom veći. Ne mislim da će voda biti problem tim pre što Morava ima ogromno slivno područje.

Može li Morava da primi rečno-morske brodove?

Kojim rekama plove morski brodovi osim u Latinskoj Americi. Morava može da primi brodove nosivosti od 1.300 do 1.500 tona i time se uklapa u plovidbeni sistem i Rajne i Majne i Dunava. Mislim da neko svesno u srpskoj javnosti proizvodi konfuziju pričama da Morava ne može da prihvati brodove koji plove Dunavom.

Robni tokovi koji bi u Srbiji mogli da se usmere ka tom kanalu stalno se smanjuju. Nemamo jaku industriju u Pomoravlju. Šta ćemo da transportujemo tim kanalom?

Da li to znači da ne treba da imamo industriju. Ovo će biti samo olakšavajuća okolnost za razvoj industrije u tom kraju. U delu Srbije kuda protiče Morava živi četiri miliona stanovnika. Tu su postojali najznačajniji industrijski centri koji su bili vezani za Moravu ili za sistem moravskih dolina. Neće nam odumreti sela koja gravitiraju Moravi. Povezaćemo i železnicu u puteve sa plovnim tokom. Poboljšaćemo uslove za poljoprivrednu proizvodnju. Zaustavićemo poplave koje urnišu letinu na 70.000 do 80.000 hektara obradivih površina. Stvorićemo uslove da se u sušnom periodu njive navodnjavaju. Neka se transportuju poljoprivredni proizvodi, rude, gotovi industrijski proizvodi. Ali kanal nema samo lokalni značaj, već sve što ide iz zapadne i srednje Evrope na jug može da se transportuje tim kanalom.

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mladen 20.08.2019.
Mogao je put za Cacak i preko Panceva, srec...
Nikola K. 12.08.2019.
Oni koji to rade nisu normalni. Taj kip je ...
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...
Dragana Tošić 27.06.2019.
Poštovani, molim Vas za kontakt firme u S...
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...