Bambus u građevinarstvu: Da li je trava uvek zelenija?

15.10.2012. | Gradjevinarstvo.rs

Za nešto manje od decenije, podovi od bambusa su postali ozbiljna konkurencija na tržištu podnih obloga, a za njima su se pojavile šperploče od bambusa.

Istican u krugovima zašitnika životne sredine zbog mogućnosti brzog rasta i činjenice da može biti bran bez ugrožavanja same biljke, bambus izgleda skoro previše dobar da bi bio istinit. U stvari, kao i bilo koji proizvod, on ima svoje mane.

„Postoji mnogo mitologije o bambusu“, kaže Manuel Ruiz-Perez, profesor ekologije na Univerzitetu u Madridu, koji je istraživao bambus više od decenije. „Morate biti oprezni.“

Sada kada su podovi od bambusa prerasli očekivani status na tražištu, on počinje da privlači više pažnje, a samim tim i ispitivanja. Ovaj članak će istraživati kako se bambus meri kao građevinski materijal.

Šta je bambus?

Različite vrste bambusa, članovi porodice trava, su autohtone za različita podneblja širom sveta - od podsaharske Afrike do severne Australije i od jugoistočne Severne Amerike do Južne Amerike. Bambus obilato raste i u većini Azijskog kontinenta.

Bambus je posebno poznat po svojoj snazi, tvrdoći i stopi rasta. Bambus ima veću čvrstoću na pritisak od betona i sličan odnos jačine prema težini kao čelik, tvrde Darel Debor (Darrel DeBoer), arhitekta sa praksom u Alamedi, Kalifornija, i Karl Bareis, suosnivač Međunarodnog bambus udruženja (sada Svetska bambus organizacija – World Bamboo Organization), u knjizi iz 2000. godine: „Alternativne konstrukcije: Savremene prirodne metode građenja“ (Alternative Construction: Contemporary Natural Building Methods). Bambus raste mnogo brže od drveća, sa nekim vrstama koje rastu i do 46 metara za samo šest nedelja, prema Deboru i Bareisu, a ponekad dostižu visinu i višu od 1,35 metara dnevno.

Većina azijskih kultura imaju dugu istoriju upotrebe bambusa za hranu, izgradnju i mnoge druge potrebe. Moso bambus (Phyllostachys pubescens) je poznat pod imenom Mao Džu u Kini (Moso je japansko ime). To je najčešće gajena vrsta u Kini i postoje plantaže koje su stare stotinama godina. Jedna četvrtina svetske populacije se oslanja na bambus za izgradnju mnogih objekata koji se koriste u svakodnevnom životu. Bambus se danas koristi za širok spektar svrha koji nisu povezane sa izgradnjom; daske od bambusa su sve popularnije, dok drugi proizvodi od bambusa idu u rasponu od tkanina, papira do štapića za jelo.

Razmatranje resursa

Brza regeneracija bambusa i sposobnost da bude posečen a da se pritom ne ošteti sama biljka su ga doveli na dobar glas u ekološkim krugovima, ali neke oblasti koje izazivaju zabrinutost su nastale, posebno kako se industrijska upotreba bambusa umnožava. „Nekih 15 godina, od 1980-tih do kasnih 90-tih, ljudi nisu obraćali mnogo pažnje na moguće uticaje na životnu sredinu“, kaže Ruiz-Perez. Izveštaj kompanije Dovetail Partner iz 2005. godine, koji se veoma oslanja na objavljena istraživanja Ruiz-Pereza i njegovih saradnika, izazvao je zabrinutost u vezi sa biodiverzitetom, upotrebom hemije i erozijom, između ostalog.

Vezivanje ugljenika

Plantaže bambusa su hvaljene zbog svoje sposobnosti da vežu ugljenik. Kako biljke rastu i obavljaju proces fotosinteze, oni uzimaju ugljen-dioksid (CO2) i emituju kiseonik (O2). Oni pretvaraju ugljenik u ugljene hidrate koje čine njihovu strukturu. Vezivanjem ugljenika, biljke smanjuju koncentraciju atmosferskog ugljen-dioksida, što je veoma veliki doprinos smanjenju efekta staklene bašte.

Korišćenje bambusa u građevinarstvu

Iako je korišćenje bambusa kao građevinskog materijala u Evropi i Severnoj Americi ograničeno u velikoj meri na podove i poneki panel, mnoge zemlje u razvoju koriste skele od bambusa za izgradnju. Međutim, projektanti stalno eksperimentišu sa novim upotrebama materijala i ponovo otkrivaju stara korišćenja. Na primer, Debor voli korišćenje tkanih bambus panela za završnu površinu zida.

Konstruktivno korišćenje

Snaga bambusa, njegova fleksibilnost i dostupnost su ga učinili dominatnim konstruktivnim materijalom vekovima u većem delu sveta. Njegovo korišćenje u modernim, mejnstrim objektima je retko – pogotovo u Evropi i Severnoj Americi. Nekoliko vizionarskih inženjera u Južnoj Americi su prikazali potencijal bambusa, ali oni ostaju izuzetak.

Mnogi su videli nedostatak međunardno priznatih standarda kao ozbiljnu prepreku za učestalije korišćenje bambusa u građevinarstvu. Nedostatak normi i standarda je zadržao arhitekte i dizajnere dalje od bambusa, čak i od izražavanja svojih zahteva za bambusom kao građevinskog materijala. Ovo je ispravljeno 2000. godine, kada je Međunarodna konferencija građevinskih zvaničnika (ICBO – International Conference of Building Officials) donela uredbu o prihvatanju bambusa kao konstruktivnog građevinskog materijala.

Uprkos ovom progresu, korišćenje bambusa kao strukturnog materijala u Severnoj Americi i Evropi je i dalje teško. „Izazov je uklopiti ga u načine na koji mi gradimo“, kaže Debor. „Jedan od najvećih izazova jeste činjenica da je potrebno puno izolacije u većini objekata u Sjedinjenim Američkim Državama. Morate biti u stanju da možete zakucati celu krovnu konstrukciju, i kada vam je potrebno 30 santimetara izolacije ili vazdušnog prostora, neka vrsta drveta uvek pobeđuje.“ Izgradnja bambusom takođe zahteva posvećivanje pažnje detaljima, što ga čini atraktivnim građevinskim materijalom gde je radna snaga jeftina, ali manje privlačnim u Severnoj Americi i Evropi.

Imajući u vidu teškoće stvaranja izolovanog zidnog ili krovnog sistema korišćenjem konstruktivnog bambusa, nije iznenađujuće da je najobuhvatiji pokušaj izgradnje sa ovim materijalom u SAD-u upravo na Havajima, gde izolacija nije kritičan element. Kompanija Bamboo Technologies, koja proizvodi konstruktivne elemente od bambusa, dobila je sva potrebna odobrenja za korišćenje njenih proizvoda u gradnji: „Konstruktivni stubovi od bambusa mogu da se koriste kao konstruktivni elementi u zidu, krovu i međuspratnoj konstrukciji ili kao individualni zatezni ili kompresivni elementi za stambenu i komercijalnu izgradnju.“

Kompanija Bamboo Technologies seče i priprema stubove (štapove) za svoje objekte u Vijetnamu, koristeći vrstu bambusa Tre gai (Bambusa stenostachya). Kako bi ih zaštitili od insekata i propadanja, stubovi su tretirani sa bornom kiselinom i premazani finišom koji ne emituje nikakva isparljiva organska jedinjenja (VOC - Volatile organic compounds).

Podne obloge

Najčešća upotreba bambusa u Evropi i Severnoj Americi jeste kao podni materijal. Krajem devedesetih godina, tržište je bilo slabo zainteresovano za podove od bambusa. Taj trend se, međutim, promenio sredinom dvehiljaditih godina, kada je uvoz i prodaja podova od bambusa znatno porasla.

Varijante: Podovi od bambusa dolaze u nekoliko varijanti. Prvo, oni mogu biti napravljeni samo od bambusa ili sa finišom od bambusa. Podovi napravljeni samo od bambusa nisu u obliku jedne daske, već od traka sastavljenih od različitih slojeva bambusa. Podovi sa finišom od bambusa se prave tako što se završni sloj od bambusa lepi na neke različite materijale. Površina bambusa može biti orijentisana vertikalno ili horizontalno. Horizontalna orijentacija jeste više tradicionalnijeg izgleda i karakteriše ga jedinstveni izgled bambusovih čvorišta. Vertikalna orijentacija, sa druge strane, daje više uniformisani izgled i smanjuje pojavu čvorišta.

Podne obloge od bambusa se obično prodaju u dve nijanse: svetlo žuta (prirodna boja bambusa) i tamnija nijansa, često opisivana kao „ugljenisana“. Tamnija boja se dobija tako što se bambus toplotno tretira, i tada se zapravo karmelizuje šećer u vlaknima bambusa. Podovi od bambusa takođe mogu biti bojeni. Kompanija Bamboo Hardwoods, na primer, nudi obojeni bambus tipa „višnje“ i „voćnog drveta“.

U poslednjih par godina, nekoliko kompanija koje proizvode podove od bambusa uvele su proizvode koje se prave razdvajanjem bambusa na pojedinačna vlakna, koji se zatim povezuju pod toplotom i pritiskom sa fenol-formaldehid smolom. Kompanija Smith & Fong nazvala je svoj proizvod ovog tipa Plyboo® Strand, dok kompanija Sustainable Flooring, zove svoj proizvod Strandwoven bamboo.

Čvrstoća: Faktor koji razlikuje kvalitetne podove od bambusa i šperploče od bambusa od proizvoda lošijeg kvaliteta jeste doba u kojima se bere bambus. Moso bambus izrasta do svog maksimalnog prečnika od 200mm. Oni provode nekoliko narednih godina u „kaljenju svojih arterija“, gde se kapilari zgušnjavaju ka unutra, dok se prečnik nikada ne menja. On započinje svoj put sastavljen samo od šećera i vode i vremenom postaje čvrsta celuloza.

Iako izdanci stari tri godine mogu biti iskorišćeni za pravljenje podova, neke kompanije tvrde da vrše žetvu tek posle pet godina. Problematika leži u tome što mladi izdanci bambusa nemaju dovoljno dugačka vlakna, a sa njima ni preko potrebnu stabilnost. Što su vlakna duža, to je bolja čvrstoća i stabilnost bambusa. Neki stručnjaci tvrde da se maksimalna jačina bambusa postiže posle šest godina rasta i da je tad pravo vreme za žetvu, dok drugi tvrde da bambus dostiže maksimalnu čvrstinu za oko tri godine, i sumnjaju u to da li postoji bilo kakva korist u daljem rastu bambusa.

Teško je utvrditi da li se koriste samo stariji izdanci. Vrlo je teško uočiti razliku vizuelnim putem između bambusa starog tri godine i onog od pet. Obezbeđivanje korišćenja samo starijih i kvalitetnijih bambusa je jako teško i, praktično, ne postoje načini da se to kontroliše. Iz tog razloga je jako bitno da kupci sirovog bambusa imaju jako dobre poslovne odnose sa uzgajivačima bambusa.

Iako je teško samo gledajući odrediti godine bambusa, većina uzgajivača bambusa prate pažljivo svoje biljke. Izdanci su često označeni sa imenom i datumom nakon njihove prve godine, kada bambus dostiže punu veličinu. Neke kompanije čak koriste elektronske sisteme označavanja. „Mi odemo direktno do uzgajivača i kupujemo od njih bambus posle prve godine rasta. Na njega stavimo naše ime i identifikacioni čip i na taj način znamo koji bambus je naš“, kaže Dejvid Kurland (David Kurland), iz kompanije Mill Valley Bamboo Associates, sa sedištem u Kaliforniji.

Mada su podovi od bambusa hvaljeni zbog svoje čvrstine, stvarna čvrstoća dostupnih proizvoda znatno varira. Uzrast u kome se bambus seče igra veoma veliku ulogu – podne obloge od manje poznatih trgovaca mogu biti napravljeni od bambusa koji je mlađi od tri godine, tako da dobijeni prozvod može biti lako oštećen. Sorta bambusa je takođe jako bitna. Neke podvrste Moso bambusa mogu biti oštećene i udubljene samo sa našim noktima.

Razni proizvodni procesi takođe utiču na čvrstinu gotovog proizvoda. Naime, toplotni tretman bambusa kako bi se on karmelizovao, omekšava vlakna. Karmelizovani pod kompanije Teragren je prošao test čvrstoće na pritisak od 1.470 njutna, dok je isti proizvod u prirodnoj boji imao čvrstoću na pritisak od 1.850 njutna. (Bambusov pod bojen u crvenu boju je imao oko 1.360 njutna na istom testu.) Prefabrikovani podovi od bambusa, sa druge strane, su mnogo čvršći od konvencijalnih bambus podova i generalno se smatraju prikladnim za komercijalne površine i oblasti sa visokim intenzitetom pešačkog saobraćaja.

Šperploča od bambusa

Tokom proteklih godina, kompanije koje se bave proizvodnjom podova od bambusa su počele da eksperimentišu sa drugim unutrašnjim završnim materijalima napravljenih od bambusa. Najpoznatiji od ovih završnih materijala jeste proizvod dizajniran da zameni šperploču.

Razmatranja oko proizvodnje i transporta

Proizvođači podova i šperploče od bambusa rukuju sa potencijalno toksičnim hemikalijama, uključujući veziva i finiše; proizvode dosta čvrstog otpada i rade sa opremom koja emituje opasne gasove. Odgovornost proizvođača u suočavanju sa ovim potencijalnim ekološkim i zdrav-stvenim opasnostima je nejasna. Većina proizvođača ne vodi računa o ekološkim posledicama proizvodnje, dok sami uvoznici i proizvođači proizvoda od bambusa tvrde da samo rade sa renomiranim proizvođačima bambusa, koristeći to u svoje reklamne svrhe.

Nekoliko kompanija koji proizvode podove od bambusa u Sjedinjenim Američkim Državama, uključujući Teragren i Mill Valley Bamboo, idu i korak dalje, ističući da su proizvođači sa kojima oni sarađuju registrovani po standardu 9001 za kontrolu kvaliteta i 14001 za sisteme upravljanja životnom sredinom (EMS - Environmental Management Systems) Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO - International Organization for Standardization). U principu, ISO 14001 označava da je akreditovani, nezavisni revizor pregledao da li su sistemi upravljanja životnom sredinom određene kompanije u skladu sa ISO standardima i da je sproveo posetu samoj lokaciji kako bi potvrdio da li se EMS na odgovarajući način sprovodi.

U samoj praksi, međutim, značaj ovih ISO registracija u Kini nije tako jasna. ISO akreditovani revizori iz Evrope i Severne Amerike nisu dobrodošli u Kinu, „navodno zato što oni previše traže“, prema Džejsonu Morisonu (Jason Morrison), direktoru Instituta za ekonomsku globalizaciju i program životne sredine (Pacific Institute’s Economic Globalization and the Environment Program). „Iz prve ruke sam čuo od registratora da su oni na crnoj listi i da im je zabranjeno da izdaju sertifikate u Kini“, kaže Morison. Umesto toga, kineska vlada akredituje svoje registratore kako bi osigurala da se kineske kompanije registruju. „Oni to vide kao način pristupa tržištu“, kaže Morison, ukazujući da se posedovanje sertifikata ISO 9001 i ISO 14001 smatra preduslovom za snabdevanje nekih kompanija iz Evrope i Severne Amerike.

Fosilna goriva potrebna za transport bambusa preko pola sveta predstavljaju ekološki problem, iako brodski transport prevozi materijale efikasnije nego drumski transport. Nijedna severnoamerička kompanija ne uzgaja bambus za korišćenje u građevinarstvu, a zbog visokih troškova rada u Severnoj Americi u odnosu na delove sveta gde se trenutno gaji bambus, malo je verovatno da će se ova situacija promeniti.

Tretmani očuvanja

„Upotreba bambusa strukturalno definiše skalu od netretiranih proizvoda do nekih sistema tretiranja koji mogu biti veoma toksični“, kaže Debor. On, takođe, napominje da se prilično benigni tretmani, na osnovu dima ili borne kiseline, uglavnom koriste, ali i da se više toksični tretmani, na osnovu jedinjenja arsena i bakra, takođe koriste. „Cena bambusa se utrostručuje kada je tretiran. Dakle, kada se on koristi lokalno skoro nikada se ne tretira. Samo bambus koji se izvozi u Evropu i Severnu Ameriku prođe neku vrstu tretiranja“, objašnjava Debor. Ali, u principu, podni proizvodi od bambusa ne trebaju puno tretmana, jer su zaštićeni u unutrašnjosti objekta.

Formaldehid i LEED

Kako će oni koji su posluju sa bambusom prvo istaći, proizvodi od bambusa se kvalifikuju za kredit u LEED sistemu sertifikacije Saveta zelene gradnje Sjedinjenih Američkih Država (U.S. Green Building Council), kao brzo obnovljivi materijali. Nekoliko proizvoda, napravljenih bez upotrebe urea-formaldehid veziva, takođe ispunjavaju kriterijume za kredit Indoor Environmental Quality (IEQ) za niskoemisivne kompozitne materijale.

Zaključak

Sertifikacioni programi zaista dodaju troškovima poslovanja, ali oni su najbolji način da se dokaže ekološka prednost bambusa. Međutim, za bambus je uvek bilo pod znakom pitanja da li je FSC (Forest Stewardship Council) sertifikacija zaista potrebna: bambus nije drvo, to je trava, a pri proizvodnji bambusa ne postoji deforstacija: jer se beru biljke samo do 5 ili 6 godina starosti.

Praktičan problem je bio taj da je dosta projekata zahtevalo samo materijale koji su FSC sertifikovani. Ovo bi automatski isključilo bambus. Godine 2004, Savet za upravljanjem šumarstva (FSC) dozvolio je ulazak bambusa u njihov sistem. Pojedini uzgajivači Moso bambusa su postali FSC sertifikovani 2009. godine, iako je ta sertifikacija još uvek retkost.

Bambus svakako ima potencijal da održi svoj status zelenog proizvoda, ali kako njegova upotreba postaje češća, dobavljači će morati da učine mnogo više da zarade ili zadrže taj status. Ogroman rast tržišta podova od bambusa i drugih proizvoda uvećava potencijalne negativne efekte i povlači manje ugledne proizvođače u igru.

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...