Nova prostirka hladi zgrade "znojenjem" krovova

12.10.2012. | Gizmag

Navikli smo na činjenicu da znojenje hladi ljude, ali da li je takav slučaj i sa zgradama? Istraživači sa ETH u Cirihu su primenili biološki mehanizam za hlađenje u cilju održavanja zgrada hladnijim, i u tom procesu su došli do novog i jeftinog načina za hlađenje objekata koji bi mogao da se pokaže korisnim za kuće u podjednako razvijenim nacijama i onim u razvoju.

Tim istraživača predvođen Vendelinom Starkom (Wendelin Stark), profesorom na Institutu za hemijsko i bio inženjerstvo ETH u Cirihu, razvio je prostirku dizajniranu da bude postavljena na vrhu krova. Kada dođe do kiše, ona upija kišnicu kao sunđer. Kada direktna sunčeva svetlost naknadno zagreva prostirku koja dolazi do svog unutrašnjeg temperaturnog praga, prikupljena kišnica se "znoji" sa površine prostirke i pretvara se u paru, koja zatim hladi zgardu ispod.

Prostirka je izgrađena od posebnog polimera poznatog kao Poly(N-isopropilkrilamid) ili PNIPAM, i nju karakteriše vodopropusna membrana koja dozvoljava upijanje i zadržavanje vode. Međutim, kada unutrašnja temperatura PNIPAM-a dostigne temperaturu od 32 stepena Celzijusa, ona počinje da se skuplja i usvaja hidrofobna svojstva, primoravajući vodu nazad kroz istu membranu odakle je i došla.

Do sada su istraživači testirali novu prostirku na malom obimu, pokrivajući krovove modela železničkih objekata sa prostirkom debljine od 5mm, koristeći lampu koja zamenjuje sunčevu svetlost. Tim je otkrio da je model kuće pokriven sa novom prostirkom ostao znatno hladniji nego model kuće pokriven sa konvencijalnim polimerom.

Prema proračunima istraživača sa ETH, čak i tanka prostirka može potencijalno da uštedi i do 60 odsto energije koja se tipično koristi za hlađenje tokom jakog julskog sunca. Tim je dalje otišao tvrdeći da prostirka za znojenje može biti idealna za korišćenje u zemljama koje su locirana u toplim delovima sveta, bez obzira da li su zemlje u razvoju, pošto bi ona trebalo biti jeftina za proizvodnju.

Termovizijski snimak modela kuća sa standardnom pokrivkom od polimera (levo) i sa novom pokrivkom (desno)

Međutim, Starkov tim je takođe upozorio da još uvek ostaje dosta posla kako bi se osiguralo da ova tehnologija bude efikasna u većem obimu - jedno pitanje ne koje tek treba biti dat odgovor jeste da li je prostirka otporna na mržnjenja, na primer.

Istraživanje nije patentirano, tako da možemo očekivati da se kompanije utrkuju za ovu tehnologiju i da pokušaju da je iznesu na tržište u skorije vreme.

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


ROLO TIME
ROLO TIME
UŽICE-SEVOJNO
www.rolotime.rs

BAN-INOX
BAN-INOX
STARA PAZOVA-NOVI BANOVCI
www.ban-inox.rs

BRAMS
BRAMS
KUČEVO-RABROVO
www.brams.rs

Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Nikola K. 12.08.2019.
Oni koji to rade nisu normalni. Taj kip je ...
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...
Dragana Tošić 27.06.2019.
Poštovani, molim Vas za kontakt firme u S...
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...