Urbani pejzaži predstavljaju zdravstveni rizik

11.05.2012. | Design Build Source

Kada je reč o urbanističkom planiranju, uređeni prostori su ključni u većini urbanih područja. Sa trenutnim fokusom industrije na ekološki odgovorno planiranje i sveukupno smanjenje ugljeničnog otiska, povećanje javnih zelenih površina je eksponencijalno.

Sada, studija odrađena od strane Gratan Instituta (Grattan Institute) sugeriše da razvoj javnih zelenih površina može zapravo da poboljša zdravlje i dobrobit onih koji se nalaze u neposrednoj blizini na više načina nego što se pre smatralo.

Poslednji izveštaj, koji je napisala Džejn Fransis Keli (Jane Frances-Kelly), nazvan "Socijalni gradovi" (Social Cities), navodi korelaciju između oblasti koje karakterišu visok procenat zelenih površina i nedostatak izolacije koji je prisutan kod članova zajednice.

Iako se ovaj osećaj usamnjenosti često trivijalizuje, izveštaj ukazuje da je on može u stvari "imati ozbiljne zdravstvene posledice, sa sličnim uticajem na povišeni krvni pritisak, nedostatak vežbanja, gojaznost ili pušenje", dok se takođe navodi kao faktor u razvoju mentalnih bolesti.

Fransis-Keli objašnjava da je ovo problem koji raste u Australiji, i upozorava da se to može pogoršati u budućnosti.

"Podaci pokazuju da su prijateljstva ljudi i susedske veze smanjene u poslednje dve decenije", kaže Fransis-Keli. "Naša promenljiva populacija znači da ovi trendovi mogu da se pogoršaju."

Postoji, međutim, rešenje ove društvene epidemije. Izveštaj ukazuje da kroz razvoj i negovanje zelenih površina, ponovno povezivanje, komunikacija i život orijentisan na zajednicu se podstiče, dok se zdravstveni problemi povezani sa usamljenošću opadaju u onim obavezama koje neguju ove karakteristike.

Uvek postoji potreba za efikasnijom infrastrukturom javnog saobraćaja i većom gradskom povezanošću, ali razvoj zelenih površina u urbanim sredinama je ključni element za uspeh jedne zajednice jer nudi rekreaciju i komunikacione prostore umesto sveukupne efikasnosti života.

Iako su ovi rezultati vredi, Francis-Keli je rekla da postoji mnogo više što čini pozitivni javni zeleni prostor od jednostavnog sađenja trave. Studija primećuje da je "kvalitet javnog prostora jednako važan kao i kvantitet".

"Mali park koji se dobro održava i zaliva, sa dobrostojećim drvećem koje obezbeđuje senku, živopisnim cvetnim lejama za vizuelno iskustvo, kvalitetnim sedenjem i kreativnim igralištima, koristiće se daleko aktivnije nego park koji je veoma veći, ali manje privlačniji", kaže Frensis-Keli.

Izveštaj takođe ukazuje da Australija pokazuje jaku urbanističku osnovu koja se fokusira na inkluziji javnih zelenih površina. Međutim, sa povećanjem veličine populacije, biće važno za države i lokalne vlasti, pored saradnje sa industrijom, da se pobrinu za rastuće potrebe zemlje.

"Australijski gradovi treba da apsorbuju veće populacije i poboljšaju kvalitet življenja za sve stanovnike, oni treba da rade bolji posao ispunjavanja naših psiholoških i materijalnih potreba", kaže Frensis-Keli.

Ovo su očigledno problemi koji se mogu rešavati. Za dobrobit naroda, urbanisti koji preduzimaju trenutna predviđanja razvoja u celoj svetu ne bi trebalo da zanemare ovaj rastući problem.

Linkovi:

Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mladen 20.08.2019.
Mogao je put za Cacak i preko Panceva, srec...
Nikola K. 12.08.2019.
Oni koji to rade nisu normalni. Taj kip je ...
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...
Dragana Tošić 27.06.2019.
Poštovani, molim Vas za kontakt firme u S...
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...