Urbani pejzaži predstavljaju zdravstveni rizik

11.05.2012. | Design Build Source

Kada je reč o urbanističkom planiranju, uređeni prostori su ključni u većini urbanih područja. Sa trenutnim fokusom industrije na ekološki odgovorno planiranje i sveukupno smanjenje ugljeničnog otiska, povećanje javnih zelenih površina je eksponencijalno.

Sada, studija odrađena od strane Gratan Instituta (Grattan Institute) sugeriše da razvoj javnih zelenih površina može zapravo da poboljša zdravlje i dobrobit onih koji se nalaze u neposrednoj blizini na više načina nego što se pre smatralo.

Poslednji izveštaj, koji je napisala Džejn Fransis Keli (Jane Frances-Kelly), nazvan "Socijalni gradovi" (Social Cities), navodi korelaciju između oblasti koje karakterišu visok procenat zelenih površina i nedostatak izolacije koji je prisutan kod članova zajednice.

Iako se ovaj osećaj usamnjenosti često trivijalizuje, izveštaj ukazuje da je on može u stvari "imati ozbiljne zdravstvene posledice, sa sličnim uticajem na povišeni krvni pritisak, nedostatak vežbanja, gojaznost ili pušenje", dok se takođe navodi kao faktor u razvoju mentalnih bolesti.

Fransis-Keli objašnjava da je ovo problem koji raste u Australiji, i upozorava da se to može pogoršati u budućnosti.

"Podaci pokazuju da su prijateljstva ljudi i susedske veze smanjene u poslednje dve decenije", kaže Fransis-Keli. "Naša promenljiva populacija znači da ovi trendovi mogu da se pogoršaju."

Postoji, međutim, rešenje ove društvene epidemije. Izveštaj ukazuje da kroz razvoj i negovanje zelenih površina, ponovno povezivanje, komunikacija i život orijentisan na zajednicu se podstiče, dok se zdravstveni problemi povezani sa usamljenošću opadaju u onim obavezama koje neguju ove karakteristike.

Uvek postoji potreba za efikasnijom infrastrukturom javnog saobraćaja i većom gradskom povezanošću, ali razvoj zelenih površina u urbanim sredinama je ključni element za uspeh jedne zajednice jer nudi rekreaciju i komunikacione prostore umesto sveukupne efikasnosti života.

Iako su ovi rezultati vredi, Francis-Keli je rekla da postoji mnogo više što čini pozitivni javni zeleni prostor od jednostavnog sađenja trave. Studija primećuje da je "kvalitet javnog prostora jednako važan kao i kvantitet".

"Mali park koji se dobro održava i zaliva, sa dobrostojećim drvećem koje obezbeđuje senku, živopisnim cvetnim lejama za vizuelno iskustvo, kvalitetnim sedenjem i kreativnim igralištima, koristiće se daleko aktivnije nego park koji je veoma veći, ali manje privlačniji", kaže Frensis-Keli.

Izveštaj takođe ukazuje da Australija pokazuje jaku urbanističku osnovu koja se fokusira na inkluziji javnih zelenih površina. Međutim, sa povećanjem veličine populacije, biće važno za države i lokalne vlasti, pored saradnje sa industrijom, da se pobrinu za rastuće potrebe zemlje.

"Australijski gradovi treba da apsorbuju veće populacije i poboljšaju kvalitet življenja za sve stanovnike, oni treba da rade bolji posao ispunjavanja naših psiholoških i materijalnih potreba", kaže Frensis-Keli.

Ovo su očigledno problemi koji se mogu rešavati. Za dobrobit naroda, urbanisti koji preduzimaju trenutna predviđanja razvoja u celoj svetu ne bi trebalo da zanemare ovaj rastući problem.

Linkovi:

Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...