Rastućem gradu Brazlija u Brazilu bio je potreban treći most preko jezera koje razdvaja pola njegovog stanovništva od mesta gde su zaposleni. U odgovoru na konkursne propozicije, arhitekta Aleksandar Čen (Alehandre Chan) i konstruktivni inženjer Mario Vila Verde, obojica iz Rio de Ženeira, projektovali su pobednički koncept: smelu, plešuću varijantu drevne strukturalne forme.
Počevši od 1957. godine, Brazilija je izgrađena slabo naseljenoj oblasti u unutrašnjosti zemlje. Novim, modernim gradom potpuno dominuraju dela arhitekte Oskara Nimejera (Oscar Niemeyer) koji je poštovan širom sveta po svojim strukturama od betona.
Četiri decenije nakon svog rođenja, Brazilija je prebazišla očekivanja svog razvoja. Grad od oko dva miliona stanovnika je počeo da se širi. Dva postojeća mosta preko jezera, više nisu mogli da prime intenzivan saobraćaj.
Treći most
U zemlji Nimejera, most, koji nosi naziv po 21. predsedniku Brazila Juscelinu Kubičeku (Juscelino Kubitscheck), oseća se kao kod svoje kuće. Nežni lukovi mosta "President Juscelino Kubitscheck Bridge" igraju vizuelnu igru sa posmatračem. Kako pređu (lukovi) preko jezera Paranoa, oni napuštaju bilo kakvi ustajali, konstruktivni ritam i umesto toga skaču sa jedne na drugu stranu, kao što dete skakuće preko potoka.
Prema Čenu, ideja je bila da se stvori orijentir za zajednicu koja će u njemu uživati, pored toga što će jednostavno služiti za premošćavanje jezera. On je koristio konstruktivna ograničenja ne kao prinudna sredstva, već sredstva izražavanja. Most JK je takođe postao poštovan među profesionalcima kao primer odlične saradnje između arhitekture i građevinarstva.
Tri velika luka dominiraju u krajoliku, i svaki od njih prelazi preko kolovoza i spušta se na drugoj strani kolovoza. Radijalni kablovi ostaju između kolovoza i donje strane svakog luka formirajući neku vrstu tunela za putnike. Sam kolovoz ima po tri trake u svakom smeru, sa trotoraima sa obe strane.
Ovaj most je klasičnog sistema kablovske konstrukcije. Sadrži se od tri asimetrične čelične lučne konstrukcije visine 60m, koje su postavlje dijagonalno u odnosu na osu mosta. Sa dužinom od 1,2km (0,75 milja), završen je 2002. godine sa ukupnom cenom troškova 56,8 miliona američkih dolara. Most ima pešačku traku koja je pristipna biciklistima i skejterima.
Arhitekta objašnjava njegov konstruktivni pristup: "Da bi istražili tu čistu sliku 'manje je više' i smanjili temeljenje u lošem zemljištu, ... mi smo predvideli samo dva pilona za svaki stub, a ne četiri kako bi bilo logično. Tako da svaki luk prelazi preko kolovoza u dijagonalnim skokovima, dodajući još više emocija i tenzije ovoj strukturalnoj skulpturi."
Most je dugačak 1.200 metara, sa svakim čeličnim lukom raspona od 240 metara. Kolovoz od 24 metara širine je suptilno zakrivljen, na radijusu od 3.150 metara. Ispod, postoji čistina od 18 metara, dozvoljavajući malim brodovima da prođu ispod. Lukovi dostižu visinu od 60 metara iznad nivoa vode.
Postoji šesnaest ankera za svaki luk, raspoređenih na svakih 20 metara duž mosta i svakih 18 metara duž donje strane luka. Njihova inklinacija daje slobodni prostor od 4,5 metara za prolaz vozila. Ankeri su napravljeni od sajli pocinkovanog čelika, zaštićeni slojem voska i slojevima od polietilena visoke gustine (HDPE). Donje mesto ankerisanja je fiksirano, dok je gornje podesivo, čineći mogućim podešavanje i korigovanje tenzije.
Novi simbol grada
Pored obavljanja svoje nameravane funkcije prenosa ljudi i vozila, most je postao vizuelna ikona za zajednicu, posebno nakon postavke električnog osvetljenja koje ga noću osvetljava i zahvaljujući čeliku lukova koji odražavaju sunčevu svetlost tokom dana. Pogledi na njega i sa njega su postali popularni za turiste i turističke vodiče, i on je jedan od prvih vidljivih obeležja za one koje dolaze avionom u Braziliju.
Godine 1998, kada je projekat mosta odabran kao pobedničko rešenje međunarodnog konkursa, žiri je prokomentarisao: "Diskontinualni dizajn lukova donosi, na novi način i uz upotrebu tehnologije, gotovo poetsku komponentu na oba nivoa za korisnike, one koje prolaze ispod njih ili za one koje ih gledaju sa velike udaljenosti." Izgradnja mosta poverena je dvema kompanijama iz Brazila: Usiminas Mecânica S.A. i Via Dragados S.A.
Projekat mosta je 2003. godine osvojio nagradu Gustave Lindenthal Medal na Međunarodnoj konferenciji mostova (International Bridge Conference) u Pitsburgu.
Linkovi:
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
