Bivša slava ruskog konstruktivizma

02.12.2011. | Gradjevinarstvo.rs

Izložba u londonskoj Kraljevskoj akademiji otkriva ulogu arhitekture u stvaranju Sovjetske socijalističke države.

Mauzolej Vladimira Iljiča Lenjina, objekat strogih linija, ugaonih masa sive i crvene, nalik krvi, boje na moskovskom Crvenom trgu, prvobitno je bio izgrađen od drveta prema projektu arhitekte Alekseja Vitoroviča Ščuseva samo nekoliko dana nakon Lenjinove smrti 1924. godine. Na kraju je zamenjen sa strukturom od mermera, porfira, granita i labradorita, koju su projektovali Aleksej Ščusev, I.A. Frantsuz i G.K. Ijakovljev nekoliko godina kasnije.

Mauzolej je ogroman objekat, masivnih, jasnih dimenzija u kome se nalazi sarkofag sa telom Vladimira Iljiča Lenjina - spomenik koji ne samo da označava smrt Lenjina, već i ove prve ere novo funkcionalne socijalističke ideologije. Arhitekta Konstantin Meljnikov dizajnirao je Lenjinov sarkofag.

Nakon revolucije 1917. godine desila se eksplozivna pojava ruske avangardne arhitekture pod vođstvom Lenjina - rafal novog projektovanja i izgradnje koje je nastalo kao direktan rezultat radikalne društvene promene. Paraleleno sa razvitkom nove Sovjetske socijalističke države, novi arhitektonski jezik dobija oblik; i to je upravo ovo početno doba socijalnih nemira koje je sebe manifestovalo kroz medijum umetnosti i arhitekture. Tom dobu i pojavnim oblicima umetnosti koji su proizašli iz njega, je upravo ova izložba, pod imenom Izgradnja revolucije (Building the Revolution), u londonskoj Kraljevskoj akademiji posvećena.

Kompletna ponovna izgradnja ruske infrastrukture je bila potrebna kako bi odražavala i prilagodila sebi politički milje zemlje. Odvajanjem od 'buržoaskih' zgrada prošlosti, arhitekti su počeli da odgovaraju na nagle potražnje za novim vrstama objekata, kao što su radni klubovi, komunalno stanovanje, fabrike i besplatne škole sve u cilju obezbeđivanja potrebne osnove za gradnju nove utopije. Pravac arhitekture koji se razvio u ovom vremenskom periodu jeste konstruktivizam.

Konstruktivizam je pravac u savremenoj umetnosti koji se razvija posle Prvog svetskog rata. U arhitekturi se stavlja akcenat na funkcionalizam konstrukcije i naglasak na izražanju konstruktivnih elemenata i estetsko uobličavanje novih materijala: stakla, armiranog betona, čeličnih konstrukcija i savremene tehnike gradnje. Prvo konstruktivističko delo smatra se nerealizovani projekat Vladimira Tatljina za spomenik III internacionali iz 1919. – 1920. godine.

Ruski konstruktivizam je imao uticaj na arhitekturu celoga sveta i spada u avangardnu umetnost. Ruski arhitekti su se trudili da izbrišu granice između gradova i sela i projektovali su zgrade sa mnogim komunalnim službama, koje bi oslobodile žene od kućnog rada, obrazovale i vaspitavale omladinu, gradili komune sa mnogim službama, grupnom ishranom, kulturnim životom i drugo. Ove predstave konstruktivista nisu u potpunosti bile realizovane. Ključni arhitekti ovog doba bili su Konstantin Meljnikov, Moisei Ginsburg, Ilja Golosov i braća Vesnin, zajedno za evropskim modernistima Le Korbizijeom i Erihom Mendelsonom koji su bili pozvani da pomognu u pretvaranju ove vizije u stvarnost.

U Rusiju su stizali i svetski poznati arhitekti te je i Le Korbizije učestvovao na jednom konkursu na koji je bio pozvan od ruske vlade 1928. godine. No njegov projekat, iako je bio napredan, nije bio odabran na konkursu. Već tada se pojavljuje težnja da se radi u duhu nacionalnih tradicija što dovodi da sve strane arhitekte napuštaju Rusiju, dok su domaće arhitekte primorane da rade u stilu nacionalnih tradicija u arhitekturi što dovodi kasnije do stvaranja socijalističkog realizma koji je dugo trajao u Rusiji (sve do savremenih arhitektonskih stremljenja u svetu).

Izložba Izgradnja revolucije je organizovana prema tipu objekata, dok je kuratorstvo izložbe želelo da prikaže kontrast između idealizma projekata i zgrada koje su padale u zaborav i očaj u drugoj polovini dvadesetog veka. Smeštene između optimističnih skica nalaze se avetinjske fotografije koje je fotograf Ričard Per (Richard Pare) fotografisao tokom poslednjih petnaest godina. Fotografije prikazuju arhitektonske relikvije ove bivše ideologije kako se avetinjski izdižu iz jalovih industrijskih pejzaža.

 

Arhitektura tog perioda prihvatila je rusku konstruktivističku umetnost, tako da su umetnici i arhitekte radili zajedno, deleći radikalnu viziju za budućnost koja je materijalizovana u talasu zgrada sa ravnim krovovima, prigušenim bojama i fundamentalnih oblika. Kolosalne, oskudne kule izložile su gole kosti arhitekture. Utilistička estetika bila je simbol socijalističke poruke: u pravom smislu čuvene fraze Luisa Salivena (Louis Sullivan) - forma dosledno sledi funkciju.

Posle 1932. godine pravac arhitekture se promenio, delom zbog nedostatka materijala i napredne tehnologije, ali i kao rezultat Staljinovog režima iz 1929. godine, u kome je kritikovao radikalnu modernost. Objekti na Perovim fotografijama su trošni veterani ovog perioda privremenog ushićenja, u sukobu sa društvom dvadeset prvog veka koje ih sada okružuje. Dok su neki adaptirani i njihova funkcija prenamenovana - ili u slučaju jedne škole, koja još uvek funkcioniše uprkos njenom oronulom izgledu - mnoge su postali zastareli.

Rekonstrukcija Spomenika Trećoj internacionali (Tatljinova kula), koju je projektovao umetnik i arhitekta Vladimir Tatljin 1917. godine, apoteza ruskog konstruktivističkog dizajna, čvrsto postavlja ton čitavoj izložbi u londonskoj Kraljevskoj akademiji. Zlosutno se nadvijajući nad svojim posetiocima u ulaznom dvorištu, njegova moć na kraju leži u tome što nikada nije izgrađen (umesto da bude deo oronule stvarnosti), predstavljaće zauvek prototip iznikao iz uma nadajućeg revolucionara. Kao i Lenjinov gorb, koji čuva socijalističku ideologiju uprkos nedostatcima njene kratke manifestacije, ostaje netaknut kao slavni amblem utopije koja je bila osuđena na propast u dvadesetom veku. 

Linkovi:

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...