Podeljena mišljenja o zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama

24.11.2011. | RTS

Nenad Ilić, savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja rekao je da će usvajanje Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama otvoriti put za ulaganja privatnih investitora koji se već dugi niz godina interesuju za realizaciju projekata po ovom modelu u Srbiji. Komentarišući odredbe Zakona koji je u utorak, 22.11.2011. godine, usvojen u Skupštini Srbije, Ilić je rekao da postoji interesovanje za obavljanje određenih komunalnih delatnosti, od izgradnje sportskih objekata i škola do malih hidroelektrana.

Napominjući da javni sektor nije u obavezi da zaključuje ugovore sa privatnim partnerima, Ilić je za novinsku agenciju Tanjug izjavio da, tek kada nadležna javna tela (ministarstva, opštine, pokrajinski sekretarijati) prepoznaju potrebu i opravdanost realizacije projekata putem partnerstva sa privatnim investitorom, ulaganja postaju moguća. Zakon je, prema njegovim rečima, predvideo da se privatni partner bira za obavljanje određene komunalne delatnosti za kojom postoji potreba ili koja se ne obavlja na određenom području, što "ne podrazumeva da privatni partner ulazi u strukturu vlasništva nekog postojećeg komunalnog preduzeća".

Savetnik ministra nije mogao da iznese procenu koliki se nivo investicija očekuje zahvaljujući primeni novog zakona, ali je istakao da se veliki broj zainteresovanih investitora obraćao nadležnim ministarstvima i lokalnim samoupravama radi realizacije projekata.

Ilić je istakao da, po Zakonu, ne postoji obaveza javnog sektora da, kada se javi zainteresovani privatni partner, taj projekat u praksi i realizuje. "Ta inicijalna ponuda može da bude kapisla za pokretanje postupka za dobijanje privatnog partnera, gde nikakvu prednost ne može da ima predlagač projekta ili zainteresovano lice", kaže Ilić i dalje objašnjava: "U slučajevima da se ta konkurentska prednost ne može otkloniti, predlagač se isključuje iz postupka dodele javnog ugovora. To što se neko interesuje je samo signal za državne organe da određene projekte iniciraju".

Stručnjaci rezervisani

Mahmut Bušatlija, savetnik za investicije je, međutim, rezervisan kada je reč o odredbama Zakona i naglašava da se na osnovu njih može zaključiti da privatni kapital jedva čeka da sa gotovim novcem uđe u javni sektor.

Bušatlija smatra da je zakon zasnovan na pretpostavci da će država i dalje držati većinu u javnim preduzećima i upravljačka prava u javnim preduzećima, a da će privatnici unositi pare za njihov razvoj. "To je nemoguće očekivati jer, kao što znamo, naša javna preduzeća bez obzira na to što su monopolisti, samo prave gubitke, a ne profit. Jedini interes privatnika je da ima pouzdan profit i prihod od te akcije, koji može ostvariti isključivo ako ima i upravljačka prava", smatra Bušatlija.

On kaže da ni u pogledu koncesija nema pomaka ističući da su koncesije predviđene vremenski limitiranim ugovorima, "a kada imate privatnika koji je samo određeno vreme član jedne kompanije, on nema tu nikakva imovinska prava, već prava korišćenja".

Bušatlija na primeru autoputa objašnjava kako bi izgledala primena koncesije. "Ako dobijete koncesiju na 25 godina, onda vam je cilj da što brže i jeftinije napravite put da biste ga što duže eksploatisali. Dakle, ta brzina i jeftina gradnja će dovesti do lošeg kvaliteta, a posle toga ćete imati 20 godina za eksploataciju, znači cilj će biti da se što više profita izvuče, pa će amortizacija biti vrlo niska, neće ići na dobro investiciono održavanje, već na tekuće održavanje autoputa", objašnjava Bušatlija.

Problem će, prema njegovim rečima, tek nastati kada dođe vreme da se sve prenese na državu, a kako imovina koje se prenosi treba da bude što bolje očuvana, koncesionar će, pošto je to skupo, gledati da i to izbegne. "Takve vrste koncesije ne daju valjane rezultate bilo gde u svetu", zaključuje Bušatlija.

U Ministarstvu ekonomije podsećaju da je u javnu raspravu o ovom Zakonu bila uključena šira stručna javnost: Privredna komora Srbije, Savet stranih investitora, Evropska komisija, Američka privredna komora, Stalna konferencija gradova i opština i napominju da je svako ko je želeo mogao da učestvuje u toj javnoj raspravi.

Budući da su javno-privatno partnerstvo i koncesije, zajedno sa javnim nabavkama, deo pregovora za članstvo u Evropskoj uniji, tu oblast je bilo neophodno uskladiti i sa njenim propisima.

Povezan sadržaj sa portala Gradjevinarstvo.rs:

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...