U Velikoj Britaniji su i ove jeseni vođene debate povodom dodele RIBA Stirling Prize (po arhitekti ser Džejms Stirlingu 1926 - 1992.) – najprestižnije ostrvske nagrade za arhitekturu koja se dodeljuje domaćim autorima za projekat godine. Na konkursu je pobedio David Chipperfield projektom Muzeja savremene književnosti u Berlinu.
Ništa nije sporno u vezi sa projektom koji je odneo nagradu, niti sa arhitektom koji ga je potpisao, ali jeste sporno sa lokacijom na kojoj se objekat nalazi. Nakon što se ponovila priča od prethodne godine (kada je pobednički projekat britanskih arhitekata svoje mesto našao u Madridu), pitanje koje se najčešće čulo proteklih meseci jeste: zašto Velika Britanija ima arhitekte ali ne i arhitekturu?
Naime, stručna javnost već je ozbiljno zabrinuta što najprestižnija nagrada britanskim arhitektima odlazi za njihove projekte koji se nalaze van granica Ujedinjenog Kraljevstva.
Počeli su opet da se pominju i primeri iz bliže i dalje prošlosti koji potvrđuju da svetski najpriznatiji arhitekti koji dolaze sa Ostrva, na tom istom Ostrvu nisu umeli biti prepoznati i priznati: Ričard Rodžers, koji je veliku karijeru započeo centrom Pompidu u Parizu, Zaha Hadid koja je slavu stekla u svetu pre nego je imala prilike da temelje svojih objekata postavi u rodno tle...
 |
 |
Novi Vembli stadion se još glasnije nego pre naziva promašajem, a pojedini stručnjaci maltene jadikuju za rasejanom britanskom arhitekturom koja je emigrirala pod pritiskom neznanja i neukusa. Da se ne govori o halabuci povređenog ponosa koja od komarca pravi magarca, pokazuje i činjenica da većina objekata koji su se našli u finalu takođe ima temelje u drugim zemljama.
Naravno, krivcem za to što Ostrvo iz godine u godinu ostaje uskraćeno za najblistavija dela svojih arhitekata, proglašen je prvenstveno domaći investitor. Stručnjaci iz ove oblasti sada su stavljeni pred jedan pomalo bizaran zadatak: trebalo bi da pronađu načine kako da obrazuju ljude sa novcem, prvo da prepoznaju dobru arhitekturu, a zatim i da za nju izdvoje novac. Zvuči možda smešno, ako ne i nemoguće.
