Biblioteka Joe and Rika Mansueto (video)

Bibliofili se raduju: Uprkos porastu elektronskih knjiga (e-book), i dalje postoji utočište gde štampana reč suvereno vlada. 2004. godine biblioteci Univerziteta u Čikagu je ponestalo prostora, i za univerzitet koji nabavlja oko 150.000 izdanja godišnje, taj problem je ubrzo postao kritičan.

Ali dok su druge institucije nalazile rešenje u zakupljivanju dodatnih mesta za skladištenje, "naša institucija se jako odupirala nečemu što bi nam sklonilo materijal iz kampusa", kaže Džudit Nadler (Judith Nadler), direktorka univerzitetske biblioteke. Sama Nedler smatra da "izvršavate neku vrstu cenzure materijala koji su smešteni van zgrade biblioteke". Sa tom donetom odlukom, takmičenje je raspisano za bilblioteku u okviru kampusa koja može da udomi 3,5 miliona izdanja.

Arhitekta Helmut Džan (Helmut Jahn), iz biroa Murphy/Jahn Architects, osvojio je takmičenje za Biblioteku Joe and Rika Mansueto delimično zbog sugestije da velika, nova, biblioteka ne treba da bude ugurana u već pretrpan centar kampusa. Već, on sugestira, univerzitet treba da teži smeštaju većine sadržaja ispod zemlje. "To je umnogo čemu atraktivnije rešenje radi očuvanja zelenih površina kampusa", kaže Džan.

U majstorskom prostornom poduhvatu, nova biblioteka ima ulogu masivnog skladištenog prostora u nečemu što se dojima kao blaga i snishodljiva zgrada. Eliptična staklena kupola - sastavljena od 691 glaziranog panela, dostiže visinu od 11 metara na najvišoj tački - zatvara čitaonicu sa 180 mesta i odeljenje prezervacije i konzervacije. "Ona je tehnički projektovana na veoma direktan način sa veoma minimalnom strukturom", kaže Džan. "To nije ideja o minimalizmu, već osnovni cilj jeste oduzeti zgradi bilo šta to joj nije potrebno."

Oko baze kupole, staklo je transparentno i dozvoljava neometano posmatranje okoline, ali odprilike oko trećinu puta nagore, sinterovano staklo prekriva 57 posto unutrašnje površine spoljnog stakla svakog panela i pomaže u smanjenju odsjaja. Omotač filtrita oko 98 procenata ultraljubičastih zraka i 73 procenata solarne toplote, dok ujedno dozvoljava prolaz 50 posto vidljive svetlosti koja osvetljava čitaonicu i odeljenja.

Čitaonica ima dugačke stolove, sa svim potrebnim priključcima, uključujući struju i internet konekciju. Kako se približavamo centru prostorije, stolovi se smanjaju i postavljaju kružno, da bi se na kraju pretvorili u klupe. Metalni stubovi sakrivaju mašinske sisteme, i na njima je postavljeno osvetljenje koje daje indirektno osvetljenje u večernjim časovima.

Na severnom delu se nalaze površine za konzervativno i restauraciono odeljenje, gde se izdanja i dokumenta čiste, popravljaju i čuvaju za buduće korišćenje. Neke površine su zatvorene zbog materijala koji su osetljivi na svetlost. Takođe, u okviru ovog prostora postoji i odeljenje za digitalno očuvanje, gde se izdanja skeniraju i dodaju na univerzitetsku digitalnu bazu.

Podrumski nivo je klimatski kontrolisan da bi se sačuvao materijal koji je u njemu sadržan. On je visok 17 metara da bi u njemu mogao da bude smešten masivni sistem skladištenja, koji je tek odskora instaliran. Trenutno je smešteno oko milion izdanja u nekim od 24.000 metalnih kutija i 1.200 rekova skladištenog sistema. U onom trenutku kada se zatraži neko izdanje putem interneta, masivni skladišteni sistem se aktivira i korišćenjem automatskih kranova dolazi se do određene kutije. Prosečno vreme za izdavanje knjige je oko pet minuta.

Cilj projekta je ohrabrenje korišćenja bibliotekarskog sistema davanjem studentima "divno mesto, atraktivnu arhitekturu, i zatim ih pustiti da sami shvate da je to jedino mesto gde mogu naći ono što im treba", kaže Nadler. Na to Džan dodaje: "Rezultat je novi tip objekata. Ne postoji nijedna biblioteka nalik ovoj. Ona je predstavljala različit i novi arhitektonski problem, i rešenje tog problema je dovelo do novog tipa biblioteka."

Neke činjenice o projektu: