Put je bio dugačak ali na kraju Jerusalimski laki metro (JLM) počeo je da prima putnike 19-tog avgusta. Postavio je potupno novi standard za izreku "voz kasni", imajući u obzir da je izgradnja prekoračena preko pet godina.
Pitali smo Taliju Goren (Talia Goren) iz Jerusalimskog transportnog preduzeća (JTP) kako se za sada pokazuje metro. "Prilično je gužva u njima. Desetine hiljada ljudi ka koriste svakodnevno. Naravno, imali smo nekih problema, (sistem naplate je pokvaren, tako da je vožnja besplatna) klimatizacija je pokvarena ali ljudi su pokazali strpljenje. Dugo se na njega čekalo, tako da su ljudi srećni što najzad postoji, i naravno besplatne su vožnje!"
Realizacija ovog krajnje kontraverznog desetogodišnjeg projekta je bilo putovanje samo po sebi. Ujedinjenje jevrejskog zapada i palestinskog istoka nikada nije bilo lako i taj odnos je pun nepoverenja sa obe strane. Palestinci ga vide kao još jedan izrealski manevar da preuzmu grad, dok su izraelci još pod utiskom bombaša samoubica, od koji je većina bila u autobusima, izgradili JLM da bi što manje delili javni prevoz sa palestincima.
Činjenica da je JLM ipak završen, uprkos svim ovim tenzijama i kompleksnim pitanjima, je čudo samo po sebi. Samo su pre par dana iskrsle tenzije kada je rabin koji je držao konferenciju tražio da se zabrani prolaz lakog metroa kroz palestinski deo grada.
Kako je projekat zaživeo kritike su upućene sa obe strane. "Građani Jerusalima platili su cenu sa slomljenim nogama i upropašćenim poslovanjima", rekao je Žerard Heuman (Gerard Heumann), arhitekta, gradski urbanista i kritičar ovog projekta. "Izgradnja je napravila haos u gradu skoro celu deceniju." Ovaj komentar će zvučati poznato stanovnicima Edinburga gde je u toku gradnja tramvajskog sistema. Mnogi vlasnici radnji su jeli prašinu sa gradilišta koje im onemogućava da posluju, sve dok se gradnja ne završi i ne vide blagodeti njene vizije.
Most arhitekte Santjaga Kalatrave za potrebe lakog metroa u Jerusalimu
Sličan slučaj je bio i kod rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra u Beogradu, kada su mnogi vlasnici radnji po bulevaru protestvovali zbog rekonstrukcije. Naravno, projekat rekonstrukcije bulevara je završen u mnogo kraćem roku nego u Jerusalimu, i svi oni koji su bili skeptični povodom blagodeti koji uređeniji javni prostor pruža sada zadovoljno ćute.
Ali Jerusalim ima potpuno drugi pogled na komercijalni strah. Jedan anti lobi je vodio kampanju da vagoni budu odvojeni za palestince. Drugi su dovodili u pitanje ceo koncept. "Zašto je laki metro preusmeren kroz palestinske komšiluke?", kaže Daniel Seiman (Daniel Seieman), levičarski advokat. "Da bi poslužio mitu da je Jerusalim nepodeljen glavni grad Izraela. Metro je beli slon od 100 miliona dolara napravljen u skladu sa političkim mitovima o Jerusalimu umesto da bude izgrađen prema urbanim potrebama grada."
Šta god da je istina, a pretpostavka je da to fuzija svega ovoga iznad, projekat je hrabra inicijativa i može biti još jedan primer kako urbani dizajn daje opipljivu razliku u socijalnim aspektima funkcionisanja grada.
Ali Jerusalimsko transportno preduzeće, vizionarska sila iza ovog plana, je ostala odlučna u izgradnji sistema lakog metroa i spremno dočekuju kritike bez obzira ko ih upućuje: "žene, muškarci, arapi, hrišćani ili jevreji, kaže Nadav Meroz, direktor JTP-a. "Muslimani sa severa i istoka grada mogu brzo da dođu da se mole u džamijama u Starom gradu", dodaje on. "Naš projekat je za sve zajednice, ono je rešenje za svakoga."
Nadajmo se da su u pravu.
Linkovi:
