Poslednje ograde gradilišta su sklonjene, zvuci pneumatskih čekića su utihnuli i poslednji od premeštenih službenika su se vratili u Pentagon. Nakon 17 godina, posao renoviranja Pentagona je završen. Malo toga još ostaje da se uradi pored papirologije kojom će biti zatvoren ovaj projekat vredan 4,5 milijardi američkih dolara koji je, kada je počet, predstavljao najveći projekat rekonstrukcije na svetu.
Izgradnja objekta trajala je samo 17 mahnitih meseci tokom II svetskog rata i ostala je jedno od najvećih inženjerskih dostignuća u istoriji SAD-a.
Renovacija Pentagona, međutim, trajala je toliko dugo da delovi koji su prvi završeni već pokazuju znake starenja, a neka oprema – uključujući požarne alarme i električne i mehaničke sisteme – već je nadgrađena. Ipak, obnova 600 hiljada kvadratnih metara na 12ha smatra se takvim uspehom u industrijskim krugovima da su njene projektno-građevinske tehnike uticale na druge federalne projekte, uključujući i obnovu nasipa u Nju Orleansu koji je radio inženjerski korpus vojske SAD-a, kao i na izgradnju novog postrojenja Nacionalne laboratorije obnovljivih energija (National Renewable Energy Laboratory) u Koloradu.
Zašto se renovacija toliko odužila?
Li Evi (Lee Evey), koji je nadgledao ovaj poduhvat pet od tih 17 godina - uključujući i period posle napada 11. septembra 2011. god. – ima odgovor: „Razmontirali smo zgradu i ponovo je sastavili, sa 20.000 ljudi koje je ostalo da radi u njoj“.
Zgrada je morala da bude ogoljena do betonskih stubova i ponovo izgrađena od poda do plafona, a da i dalje radi kao sedište ministarstva odbrane 24 časa dnevno, 365 dana u godini. Izgrađen za doba kucanja na pisaćoj mašini, Pentagon je trebalo u potpunosti rekonfigurisati kako bi odgovarao zahtevima savremenih komunikacija i tehnologija.
Napad 11. septembra, koji se desio tokom renovacije, istakao je ogromne sigurnosne nedostatke. Radnici su instalirali oko 285km kablovskih šina kako bi se sprovele instalacije kroz zgradu. „To je kao da rastavljate crno-beli televizor i sastavljate ga ponovo ali u koloru, a da ne nestanu vaši omiljeni programi“, kaže Evi.
Starosedeoci, navikli da hodaju rampama i stepenicama, dive se liftovima za 70 osoba u novom Pentagonu. Tradicionalne kafeterije veličine folksvagena takođe su nestale a zamenio ih je prozračan dvospratni atrijum za obedovanje od teraca, nerđajućeg čelika i stakla. Kiosk sa hot dogom u centru dvorišta je prerađen i sad je poznat kao Center Court Cafe (Kafe centralnog dvorišta), a u ponudi ima tople sendviče i peciva.
Pentagon je „sagrađen za narednih 50 godina“, prema sloganu programa renovacije, ali zvaničnici smatraju da je teško pretpostaviti sve što će mu u budućnosti trebati.
U jeku obnove – tokom projekta Feniks (Phoenix) nakon terorističkog napada – više od 3.500 radnika radilo je na ovom gradilištu. Skoro 15.000 ljudi radilo je na ovom programu tokom svih tih godina. Sada je ostala samo šačica koja završava administrativne poslove.
Odata je počast preduzimačima i radnicima na ceremoniji održanoj krajem juna, a proslava povodom presecanja trake planirana je za ovo leto. „Osećanje koje danas ovde vlada pomalo je gorko-slatko“, kaže Majk Degler, koji je na ovom programu radio od samog početka. „Divan osećaj ispunjenja pomešan je sa osećajem koji izaziva prizor ljudi koji napuštaju ovo mesto:“
