Prepreke za održivi razvoj: promene u upravama i neobaveštenost

22.06.2011. | EurActiv

Prepreke za održivi razvoj u Srbiji jesu neobaveštenost o tom konceptu, ali i nepostojanje kontinuiteta u organima uprave usled političkih promena i ignorisanje dugoročnih posledica odluka koje se donose, rekla je koordinatorka projekta Podrška sprovođenju Nacionalne strategije održivog razvoja Darinka Radojević.

Ona je, predstavljajući koncept održivog razvoja u Valjevu 21. juna, istakla da lokalne samouprave, ali i sami pojedinci, imaju veliki značaj u ostvarenju održivog razvoja, koji bi trebalo da omogući da se razvoj nastavi, ali da se pritom ne ugrozi mogućnost narednih generacija da zadovolje svoje životne potrebe.

Uticaj na životnu sredinu meri se kroz ekološki otisak, što je mera koja pokazuje kolika je površina zemlje potrebna da se zadovolje potrebe pojedinca ili zajednice. Procena na svetskom nivou pokazala je da prirodni kapaciteti već sada nisu dovoljni da zadovolje sve potrebe ukoliko se način razvoja ne promeni. To, kako je rekla Darinka Radojević, treba da nas navede da se svakodnevno zapitamo: kada ustanemo ujutru, koliko vode trošimo? Kada radimo, koliko papira bacamo?

Srbija je, kako je istaknuto na predstavljanju Nacionalne strategije održivog razvoja, po mnogim pokazateljima održivog razvoja veoma loša. Srbija koristi samo 30% potencijala obnovljivih izvora energije, energetski je neefikasna, a sa 138kg industrijskog otpada na 1.000 dolara bruto domaćeg proizvoda Srbija je na vrhu lestvice najvećih zagađivača. To se može rešiti npr, propisivanjem visokih cena za otpad, kazala je Darinka Radojević, napomenuvši da bi to imalo pozitivne posledice na privredu jer bi povećalo njenu konkurentnost.

O održivom razvoju treba razmišljati prilikom donošenja odluka u svim domenima, budući da on obuhvata širok spektar oblasti, a odluke donete u jednom sektoru odražavaju se i na druge sektore. Održivi razvoj podrazumeva i štedljiviju upotrebu prirodnih resursa i smanjenje zagađenja, kao i nastavak razvoja, uključenost svih kategorija stanovništva u društvo i usklađenost obrazovanja sa zahtevima tržišta rada. Pored toga, odluke iz jedne oblasti odražavaju se i na druge - ukoliko se smanji potrošnja energije, npr, smanjuje se i zagađenje gasovima koji izazivaju klimatske promene, ali se smanjuju i troškovi, što povećava konkurentnost privrede.

Upravo je činjenica da se prilikom donošenja odluka ne vodi računa o posledicama jedan od velikih problema za održivi razvoj u Srbiji. Pored toga, problem je nedostatak kontinuiteta rada u različitim organima države, budući da se, kako je navela Darinka Radojević, ljudi menjaju u zavisnosti od izbora, rekonstrukcija i drugih političkih okolnosti.

Ona je istakla da je, uprkos svim ograničenjima u Srbiji, optimista po pitanju razvoja. Srbija je još na početku rešavanja izazova koje sa sobom nosi održivi razvoj, tako da će i svaki pomak, ma koliko bio mali, biti vidljiv i značajan. Srbiju će, kako je procenila, na konkretne aktivnosti i ispunjavanje ciljeva, navesti i same međunarodne obaveze koje će prihvatiti. 

Moguće je, kako je istakla, da će u okviru svetskog dogovora o smanjenju emisija ugljen-dioksida, ukoliko on bude postignut sledeće godine, i Srbija dobiti konkretne obaveze. Smanjenje zagađenja gasovima koji podstiču klimatske promene biće i jedna od obaveza u okviru pristupanja EU.

Pored toga, cene struje će, kako se očekuje, rasti sa liberalizacijom tržišta u skladu sa obavezama Srbije koje proističu iz Sporazuma o energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope. Srbija je energetski najneefikasnija u Evropi, ali nema dovoljno motiva da se to promeni dok je cena niska. Međutim, kako je ukazala Darinka Radojević, potrebno je o tome razmisljati pre nego što cene porastu.

Ona je ukazala i na to da je neophodno da se uskladi obrazovanje sa potrebama privrede. Ukoliko je obrazovanje samo sebi svrha, ukoliko se deca šalju na studije da ne bi bila na ulici, to neće doneti ekonomsku dobrobit, ukazala je Radojević. Istakavši da održivost podrazumeva i ravnomeran razvoj društva, Radojević je ukazala da je Srbija zemlja u kojoj socijalne razlike nisu mnogo izražene, ali da postoje izuzetno velike razlike u razvijenosti regiona.

Srbija je na Indeksu ljudskog razvoja Ujedinjenjih nacija na 60. mestu od 162 zemlje, i spada u grupu zemalja sa visokim ljudskim razvojem, ali ne i sa izuzetno visokim, gde spadaju 42 zemlje, među kojima većina članica EU. U indeks ulazi očekivani životni vek, dužina školovanja i očekivano trajanje školovanja, kao i bruto nacionalni prihod po stanovniku.

Nacionalna strategija održivog razvoja Srbije usvojena je 2008. godine. Cilj predstavljanja Strategije na lokalnom nivou jeste da se predstavnicima lokalnih samouprava, privredi i drugim zainteresovanim stranama objasni koliko će odluke koje budu donosili uticati na razvoj njihovih života i sredine, ali i cele zemlje i društva. Cilj je takođe da se objasni koncept održivog razvoja i ukaže na potrebu da se o njemu razmišlja prilikom donošenja odluka u svim domenima.

Osnovni ciljevi održivog razvoja u EU sadržani su u Strategiji Evropa 2020. iz 2010. Pet osnovnih cijeva do 2020. godine su:

  • podizanje stope zaposlenosti stanoništva od 20 do 64 godina starosti sa 69% na 75%
  • povećanje stope BDP-a koji se izdvaja za obrazovanje sa 1,9% na 3%
  • smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za 20%
  • povećanje udela obnovljivih izvora energije za 20%
  • povećanje energetske efikasnosti za 20%.

Planirano je i smanjenje stope prevremenog napuštanja škole ispod 10% i povećanje broja građana sa visokoškolskom diplomom na 40%, kao i smanjenje broja ljudi koji žive ispod linije siromaštva za 25%.

Na jednu od ključnih komponenata održivog razvoja, racionalnu potrošnju energije, ukazao je stručnjak Ministarstva za životnu sredinu Slobodan Cvetković. Kako je naveo, u Srbiji se za proizvodnju i uvoz energije troše 2 milijarde dolara godišnje, što ukazuje da bi smanjenje od samo 2 ili 3% donelo uštede od 50 do 60 miliona evra, što bi omogućilo, na primer, izgradnju između 10 i 15 osnovnih škola.

Srbija ima malu potrošnju energije po stanovniku, ali to nije znak efikasnosti već posledica nedovoljnog industrijskog razvoja, ukazao je on. Sa druge strane, Srbija je loša po energetskoj intenzivnosti, odnosu potrošnje energije i bruto domaćeg proizvoda, gde je njena potrošnja po jednom dolaru BDP 2 do 3 puta veća nego u EU.

Novi zakon o racionalnoj potrošnji energije trebalo bi da poboljša situaciju u tom domenu. Kako je naveo Cvetković, veliki deo tog zakona odnosi se na energetsku efikasnost zgrada, koje troše 48% energije u Srbiji. To, kako je naveo, ne odskače mnogo od evropskog proseka od 40%, ali je veliki procenat.

Zakonom je predviđeno, između ostalog, za nove zgrade za koje je predviđeno priključenje na mrežu centralnog grejanja, da je uvođenje merača potrošnje energije obavezno kako bi se mogla uvesti sistem naplate po utrošenoj energiji. Predviđeno je, takođe, da se obavežu opštine sa više od 20.000 stanovnika da uvedu sistem gazdovanja energijom, koji podrazumeva i praćenje tokova energije: gde nastaje, gde odlazi i gde se gubi.

Cvetković je u značajne novine zakona ubrojao i obavezu za svaki grad sa više od 100.000 stanovnika da donese plan unapređenja saobraćaja u pogledu smanjenja potrošnje energije. To može da podrazumeva i drugačiju organizaciju rada prevoznika, što donosi uštede, ali i popularizaciju javnog transporta, budući da je sistem transporta neefikasan, što je posebno izraženo u velikim gradovima, gde veliki broj ljudi odlazi na posao kolima, pri čemu je u svakom vozilu samo jedna osoba.

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Milan 09.10.2019.
Da, sve je to lepo u teoriji. Međutim kao i...
Maxs 24.09.2019.
Pa neka plate 50€ i neka prijave radnike na...
Darko 23.09.2019.
Teško da će neko južno od Save da se vraća ...
Шумадинац 16.09.2019.
1. Смедерево - Зрењанин - Кикинда - Хоргош....
Darko 09.09.2019.
Po zakonu za sve nelegalno izgrađene objekt...