Povećani solarni kapaciteti u EU

27.05.2011. | EurActiv

Upotreba solarne energije, kao jednog od ključnih alternativnih izvora energije prošle godine doživela je veliki rast, ukazuju rezultati istraživanja Eurobzervera (EurObserv'ER). Na svetskom nivou kapaciteti solarnih panela za proizvodnju struje porasli su za 16 gigavata, a najveći iskorak u korišćenju tog alternativnog izvora energije napravljen je u Evropskoj uniji. Kapaciteti instalirani prošle godine u EU su za 1,2 puta veći od onih instaliranih u 2009. godini. Od ukupnog broja stanica za prikupljanje solarne energije koje su prošle godine postavljene u svetu, čak 80% postavljeno je u 27 zemalja članica EU, pokazuje istraživanje objavljeno u maju. Međutim, izveštaji za 2011. godinu nisu tako obećavajući.

U EU su u 2010. postavljeni paneli snage 13 gigavata pri maksimalnoj iskorišćenosti, što je za 1,2 puta više nego prethodne godine kada je postavljeno 5,9 gigavata. Solarna energija postala je prva po kapacitetu instaliranom u 2010, a proizvodnja struje iznosila je 22,5 teravat časova, što je 56,2% više nego 2009.

Nemačka je potvrdila poziciju lidera na tom tržištu udvostručivši proizvodnju struje na bazi sunca na 12 teravat časova. U 2010. Nemačka je postavila instalacije snage 7,4 gigavata, čime je ukupna instalisana snaga dostigla 17,3 gigavata.

Pored Nemačke koja je po količini proizvodnje ubedljivo najjača zamlja u Evropi i svetu, Španija i Italija takođe su napravile značajan napredak. Španija je dramatičnim rastom broja postrojenja u 2010. uspela da proizvede 6,3 teravat časova, a Italija je utrostručila svoje kapacitete i prošle godine je proizvela 1,6 teravat časova. Te tri zemlje čine 88,7% ukupne evropske proizvodnje. 

U države koje su postigle napredak ubraja se i Češka, koja je samo prošle godine povećala kapacitete za 1,5 gigavata. Po istraživanju Eurobzervera rezultat "potpuno neprilagođene" politike vlade koja je kroz podsticajne tarife uspela da dovede svoju zemlju na treće mesto liste zemlja koje su ostvarile najveći napredak na svetskom tržištu protekle godine. 

U Češkoj su, naime, instalacije postavljene u 2010. dobile otkupnu cenu od 50 evro centi po kilovat času za elektrane instalisanog kapaciteta do 30 kilovata i 49,6 evro centi za elektrane veće snage. Da bi zaustavila taj preterani zamah, vlada je u novembru odlučila da za 2011. cene otkupa struje iz novih solarnih elektrana snizi na 30 centi za postrojenja manja od 30 kilovata, a u martu ove godine snižene su i tarife za veća postrojenja. 

First solar: Loši izgledi daljeg rasta u Evropi 

Međutim, tržište solarne energije koje je doživelo veliku ekspanziju u Evropi više nije tako atraktivno, a Frst solar (First Solar) vodeća svetska kompanija u tom sektoru potpisala je Ugovor o strateškoj saradnji sa kineskom državnom kompanijom Čajna pauer internešnal (China Power International). "Moramo da stavimo akcenat na nova tržišta koja su u zamahu, jer je tržište u Evropi počelo da stagnira", rekao je za EurAktiv portparol Frst solara, Brendon Mičener (Brandon Mitchener). 

Jedan od najvećih razloga za stagnaciju tržišta ove godine u Evropi je mogućnost da vlade nekih zemlja ukinu podsticajne tarife za proizvodnju struje putem solarnih ploča.

Podsticajne tarife, koje su mehanizam državne politike da se omoguće jednaki uslovi za struju proizvedenu iz alternativnih izvora energije u odnosu na fosilna goriva, podrazumevaju dugoročne ugovore za proizvedenu struju, pristup dalekovodima i povoljniju cenu. Međutim u Nemačkoj, Italiji, Španiji i drugim državama očekuje se snižavanje tih tarifa. U Francuskoj su tarife već snižene, a u Britaniji razmatraju da ih ukinu za sve instalacije koje imaju kapacitet veći od 50KW. 

"Ovo je moratorijum, tržište je stalo, sve je stalo", rekla je Eleni Despotu (Despotou) iz Asocijacije evropskih proizvođača solarne fotonaponske energije (EPIA). "Već vidimo pomeranje postrojenja iz Evrope u Aziju. To se događa brzo i zaista je važno", rekla je ona za EurActiv. Prema njenoj oceni uvođenje i ukidanje podsticajnih tarifa u zemljama Evrope šteti industriji, ali i pored toga sve što je do sada urađeno u korišćenju solarne energije u Evropi predstavlja veliki napredak u razvoju alternativnih izvora energije.

Direktiva Evropske Unije o obnovljivim izvorima energije predviđa da zemlje članice do 2020. godine iz takvih izvora proizvedu 20% struje koju koriste. Prema direktivi svaka zemlja odlučuje koje će izvore razvijati.

U 2008. od obnovljivih izvora energije u EU je proizvedeno 16,7% potrošene struje. Obnovljivi izvori energije su, prema podacima Eurostata, obnovljivi izvori se na Malti i Kipru gotovo i ne koriste, a udeo manji od 5% imaju u Estoniji (2%), Luksemburgu (4,1%), Poljskoj (4,2%), Litvaniji (4,6%). Obnovljivi izvori najviše se koriste u skandinavksim zemljama - Švedskoj (55,5%) i Danskoj (28,7%).

Podacima je obuhvaćena i Hrvatska u kojoj je udeo obnovljivih izvora 27,9%.

U Srbiji nema preciznih podataka o upotrebi obnovljivih izvora energije. U proizvodnji struje najviše se koristi hidroenergija, koja je učestvovala sa oko 30% u 2010. zahvaljujući dobrim hidrometeorološkim prilikama. Tu su uklučene i velike hidroelektrane. Podsticaji predviđeni u Srbiji za struju iz solarnih elektrana iznose 23 evro centi po kilovat času, navodi se u Beloj knjizi EPS-a.

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mićo 20.11.2019.
Ko to kaže da je most graditi pored mosta j...
Invekta 18.11.2019.
Odlično rešenje, olakšava posao, a efekti s...
boki 14.11.2019.
kao prvo idealno ravnih dasaka iz paleta je...
Nemanja Rodić 05.11.2019.
Bravo,molim vas da pošaljete ekipu da okrpi...
Maja 19.10.2019.
Gde mogu da nabavim ovakav beton? I po koj...