Indirektna potrošnja energije u zgradama - uticaj lokacije na potrošnju energije u saobraćaju

04.01.2011. | Julie Wernau | Chicago Tribune

Novi softverski alat otkriva različite nijanse “zelenog”. Novi računarski modeli uzimaju u obzir, ne samo građevinske materijale i potrošnju energije, već i efekte prouzrokovane saobraćajem i drugim indirektnim emisijama štetnih gasova i ostalim negativnim uticajima.


3D prikaz Čikaga - jezero, centar grada (Loop) i predgrađa

Centar za tehnologije lokalnih zajednica iz Čikaga (Center for Neighborhood Technology) razvio je softverski alat pod imenom Transportation Energy Index koji računa ukupno vreme koje je potrebno stanovnicima lokalnih zajednica da dođu i odu iz zgrada u kojima su zaposleni, zavisno od lokacije, upotrebe sopstvenog prevoza (pešačenjem, biciklima, vožnjom automobilima, javnim prevozom, itd) i podataka iz popisa i drugih baza.

Kada izgradite zgradu u nedođiji koliko ona može biti zelena?

Upravo na ovo pitanje žele da odgovore preduzetnici, stručnjaci za održivost i planeri. Rastući pokret zelene gradnje usmerio je softvere za modelovanje još dalje od prostog merenja emisije ugljen-dioksida. Nove metode modeliranja pokušavaju da izračunaju i energiju koja je potrebna ljudima da bi dolazili i odlazili od neke zgrade.

Stručnjaci kažu da je mogućnost da odredimo ovu vrstu potrošene energije značajna zato što može da nas natera da razmislimo dublje o značenju “zelenog”. Saobraćaj je u SAD odgovoran za 29% štetnih gasova u atmosferi koje emituje ta država (prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine EPA-e - tag na kraju). Tako bi novi softver mogao da doprinese razvoju gradnje u urbanim sredinama umesto “greenfield” investicija u predgrađima i na obodu grada.

Proračun potrošnje energije za saobraćaj iste zgrade na dve različite lokacije u Čikagu

Uzmimo na primer arhi-zelenu zgradu Exelon-a koja je smeštena u Chicago Loop-u (jedna od centralnih četvrti grada koja datira od kraja 19.veka), sa energetski efikasnim osvetljenjem koje se automatski pali i gasi prema prisustvu ljudi u prostorijama, inteligentnim grejanjem, ventilacijom i sistemima za hlađenje, itd.

Međutim, kada bismo istu ovu zgradu premestili na Hoffman Estates (dalje predgrađe), koliko bi ona bila zelena? Novi kalkulator pokazuje da zgradu Exelon-a na sadašnjoj lokaciji 55% zaposlenih posećuje javnim prevozom, uz mali procenat onih koji na posao dolaze peške ili biciklom. Sa druge strane, kada bi ta ista zgrada bila postavljena u udaljeno predgrađe Hoffman Estates gde nema javnog prevoza, čak 99% radnika moralo bi da dolazi sopstvenim prevozom - automobilima, uz eventualno 10% onih koji bi se vozili u društvu a ne samostalno u kolima.

Tako bi vrednost potrošene energije izražene u BTU (British thermal units) bila udvostručena, jer bi svaki zaposleni bio odgovoran za 10,3kg gasova sa efektom staklene bašte dnevno, nasuprot 7,3kg za koliko su odgovorni sada.


- Odlazak sa posla i na posao jeste značajan faktor u potrošnji energije neke zgrade - kaže Emma Stewart, viši upravnik za održivost u kompaniji Autodesk iz Kalifornije koja radi na razvoju softverskih aplikacija za 3D modelovanje - Jedno od pet putovanja, i jedna od četiri pređene milje nastaju upravo u vezi sa zaposlenjem (prema podacima koje daje vladin CTPP - link na kraju). Ljudi lete na poslovne konferencije, zaustavljaju taksije na pauzama za ručak i voze sa posla iz, i do udaljenih stambenih predgrađa.

- Ovo je novi front za borbu protiv CO2 - kaže ona - Ovaj softver predstavlja deo posebnih napora da razvijemo digitalnu mapu zgrada i infrastrukture (kao što su metro i železnica) za planiranje urbanih područja. Do sada smo se orijentisali samo na direktne emisije štetnih gasova.

Indirektne emisije, kao što su one prouzrokovane dnevnim i nedeljnim migracijama, teže je kontrolisati, kaže ona, ali, ako bi jednom bile izmerene tada bi njima bilo lakše upravljati. Ona kaže da kompanija Autodesk podržava svoje zaposlene da organizuju sastanke putem tele-konferencija time što je obezbedila opremu za ovaj vid komunikacije. Autodesk se opredelio za ovaj potez kada je izračunao koliko je kilovat-časova kompanija potrošila za putovanja svojih zaposlenih u cilju sastanaka i usavršavanja.

- Sada imamo 18 lokacija sa mogućnošću za tele-konferencije, 50 sistema za online okrugle stolove, i svaki zaposleni ima pravo na web-kameru - kaže Stewart-ova.

- Protivnici ove inicijative su kompanije koje tradicionalno grade svoje zgrade van gradskih područja zato što je zemljište tamo jeftinije - kaže Martha VanGeem, rukovodilac odeljenja za praćenje gradnje i održivih rešenja u konsultantsko-inženjerskoj firmi CTLGroup (link na kraju).

Martha VanGeem je pomogla izradi Nacrta i razvoju pravilnika ASHRAE Standard 189.1 koji je sličan LEED standardu, ali u obliku građevinskih propisa (vidi tag ASHRAE na kraju teksta).

Da bi nešto bilo zeleno, ASHRAE standard zahteva da zgrada bude podignuta na urbanom zemljištu ili na “pešačkoj” udaljenosti od najmanje 10 različitih usluga (prodavnice, restorani, banke, itd), ili železničke ili metro stanice, autobuskog stajališta ili mesta stanovanja.

- Dodavanje ovog standarda predstavljalo je veliku borbu - kaže VanGeem - Naročito kada smo polemisali sa velikim kompanijama. Pokušavamo da smanjimo emisiju štetnih gasova ali smo shvatili da korisnici, tj. njihova putovanja, predstavljaju veći izvor emisije od samih zgrada. Zato se sada fokusiramo na njih.

Preko 60% onih koji iznajmljuju poslovni prostor (i njihovih zaposlenih), kaže da je saobraćaj veoma važan faktor za odluku o prostoru koji će iznajmiti. Ovo istraživanje sproveo je  McGraw-Hill Construction, a ispitanici su bili i vlasnici biznisa i korisnici objekta.

- Ovo ipak pokazuje nešto, zar ne? - kaže Peter Hass, glavni naučnik-istraživač iz Centra za tehnologiju lokalnih zajednica u Čikagu - Kada tražite stan, u oglasima piše da je blizu neke linije javnog prevoza, i na osnovu toga se formira i cena. To znači da postoji i veza lokacije sa cenom prostora.


šema potrošnje energije u SAD 2002. godine

Do sada je proračun uticaja lokacije u smislu saobraćaja bio dosta otežan. Od kada je 2000. godine pokrenuta “biblija sistema sertifikacije zelene gradnje”, LEED, on se uglavnom fokusirao na zgrade, ali ne toliko i na same lokacije.

Doduše, LEED sistem daje poene za postavljanje zgrade u blizini linija javnog prevoza i drugih usluga, ali organizacija kao što je Inicijativa za održiva područja (Sustainable Sites Initiative - link na kraju) kaže da u tom smislu LEED standardu nedostaju sveobuhvatni kriterijumi.

Godine 2008. Američko udruženje fizičara (American Physical Society - link na kraju) objavilo je da je “nedostatak dogovorenog metoda za kvantifikaciju ovih tema” ključna prepreka za zakonodavce.

- Različite studije obrađuju pitanja na različit način, a različiti izvori stvaraju različita predviđanja koja su kvalitativno usaglašena, ali su i dalje međusobno drugačija, ili međusobno neuporediva - kaže Udruženje.

Međutim, veće interesovanje za energiju koja se troši zbog saobraćaja nedavno je navela i Savet zelene gradnje SAD (USGBC), autore LEED-a, da preusmere fokus i na ovu temu. Savet je unajmio Centar za tehnologije lokalnih zajednica da istraži alat koji bi mogao da izračuna energiju koju zahteva zgrada zavisno od svoje lokacije. Tako je i nastala cela priča…

Koristeći složenu formulu koja kombinuje podatke u vezi sa samim saobraćajem ali i baze podataka (pre svega popis stanovnika), Centar je razvio besplatni online alat koji će biti pokrenut početkom 2011. godine. Oni kažu da će tražene podatke moći da obezbedi za svega nekoliko minuta.

Zanimanje za Indeks energije u saobraćaju (Transportation Energy Index) potiče od menadžera, saobraćajnih udruženja, urbanista, pa čak i vladinih institucija. Ono je sve veće jer predstavlja značajan korak za dalji održivi razvoj.

Ipak, iz Centra priznaju da je alat i dalje daleko od savršenog.

- Morate imati uvid u to zašto ljudi odlaze na neko mesto, koliko daleko treba da idu, koju vrstu prevoza koriste, da biste tek tad dobili energetsku sliku čitavog tog procesa - kaže Hass.

Umesto realnih ruta, alat koristi pravolinijske distance (u miljama). Oslanja se na podatke iz baze o stanovanju i mestu rada, kao i Nacionalnoj bazi podataka o saobraćaju (National Transit Database - link na kraju), kako bi odredio odakle ljudi obično dolaze i koji vid prevoza najverovatnije koriste ili im je dostupan.

A može biti još komplikovanije… Samoposluga, na primer, ima različitu “sliku” gostiju i putovanja u odnosu na advokatsku kancelariju. Takođe, što više novca osoba zarađuje, verovatno dalje putuje na posao i pri tom troši više energije. Neki rukovodioci u SAD na posao putuju i mlaznim avionima i helikopterima.

Ovaj alat pokušava da se izbori sa različitim elementima uz pomoć menija koji omogućavaju korisniku da obeleži primarnu svrhu zgrade i prosečnu platu zaposlenih. Da bi izgradili bolji matematički model korisnici takođe mogu da popune podatke o površini zgrade, prosečnoj dnevnoj poseti, i broju dana u godini tokom kojih je zgrada otvorena za korisnike i posetioce.

Kada ovih informacija nema, korisnik programa može da se osloni na podatke iz popisa i podatke iz Izveštaja o potrošnji energije u komercijalnim zgradama koji daje Agencija za energetske informacije SAD (U.S. Energy Information Administration's Commercial Buildings Energy Consumption Survey - link na kraju). U tom izveštaju nalaze se podaci o prosečnoj veličini tipske kancelarijske zgrade, prosečnom broju dana kada je ona u upotrebi, pa čak i prosečna plata zaposlenih (u školama na primer).


- Alat još uvek ne uzima u obzir regionalne razlike - kaže Linda Young, direktor istraživanja u Centru tehnologija za lokalne zajednice - Na primer, neki gradovi imaju sisteme autobuskog prevoza sa hibridnim vozilima ili železnicu koja je u potpunosti električna i koja troši daleko manje energije od onih na dizel pogon.

Ona kaže da bi Centar voleo da razvije i dodatni alat koji bi omogućio korisnicima da unose nove detaljnije podatke zasnovane na odjeku koji bi kampanja mapiranja dobila od zaposlenih i korisnika, odnosno onih koji su zaduženi za menadžment u zgradama.

- Ovo je prva verzija ovakvog alata i voleli bismo da imamo povratnu reakciju i informacije od onih koji ga koriste - kaže Young - Ideja je takođe da preduzetnici i privrednici dobiju informacije koje mogu da iskoriste. Nekoliko stvari ovako može da se dogodi: podsticanje prevoza biciklom, dodavanje kuhinje i menze u zgradu kako zaposleni ne bi morali da izlaze po ručak, izgradnja dodatne pešačke infrastrukture, itd.

Linkovi:

 

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Шумадинац 16.09.2019.
1. Смедерево - Зрењанин - Кикинда - Хоргош....
Darko 09.09.2019.
Po zakonu za sve nelegalno izgrađene objekt...
Miodrag 27.08.2019.
Jedno pitanje. Šta ako je investitor NN lic...
Mladen 20.08.2019.
Mogao je put za Cacak i preko Panceva, srec...
Nikola K. 12.08.2019.
Oni koji to rade nisu normalni. Taj kip je ...