Kako privući strane investicije - konkurentnost Srbije (BelRE 2010)

03.11.2010. | Gradjevinarstvo.rs

Na drugom panelu koji je održan prvog dana BelRE Sajma i Konferencije o nekretninama pod nazivom BELRE Exclusive, tema je bila “Kako privući strane investicije?”. Nažalost, umesto ideja ili naprednih strategija, govornici na panelu bili su primorani da, kao najznačajnije stvari koje treba promeniti da bi strane investicije došle u većem broju, istaknu ono što je osnova za investiranje, a što je u Srbiji na veoma niskom nivou: infrastruktura, “giljotina propisa”, zakoni, restitucija, fleksibilnost administracije, itd.

pogled sa 25. sprata PC Ušće - mesto održavanja petog BelRE Sajma i Konferencije o nekretninama - BELRE Exclusive

Učesnici panela “Kako privući strane investicije?”:

  • Vladimir Marković Msc, moderator panela, Savetnik, Serbian Business, Korporativna diplomatija
  • Violeta Jovanović, Direktor, NALED
  • David Lyngtoe, Consultant, Baines Babic/Halifax Consulting
  • Dr Vojislav Kandić, Senior Advisory, SE Europe and Central Asia Dpt.International Finance Corporation, World bank Group
  • Goran Džafić, Zamenik direktora, Nacionalna agencija za regionalni razvoj
  • Jovan Vujić, Direktor odeljenja za procene i investiciono savetovanje, Danos Serbia

Vladimir Marković (Serbian Business), moderator panela, podsetio je da strane investicije u Srbiji zapošljavaju oko 70.000 ljudi. On je zatim govornike pitao da kažu kakvo je njihovo viđenje prilika za investiranje u Srbiji i koje su mogućnosti, a koje prepreke, za privlačenje stranih investicija.

Goran Džafić iz Nacionalne agencije za regionalni razvoj spomenuo je da je „giljotina propisa“ ukinula više stotina administrativnih prepreka, ali da, iako je Agencija deo Vlade Srbije, mora da kaže da država nije učinila dovoljno za privlačenje stranih investicija. Između ostalog, kao primer je naveo da se za građevinsku dozvolu u Beogradu čeka 260 dana i da je to isuviše sporo za bržu realizaciju projekata potencijalnih investitora.

On je u raspravi koja je nastala nakon izlaganja naglasio značaj decentralizacije:

- Centralna uprava usporava državu. Regionalizacija i samostalnost lokalnih samouprava jeste model koji se u Evropi primenjuje ponegde već nekoliko decenija i u praksi se pokazao kao daleko efikasniji pristup.

Dr Vojislav Kandić iz International Finance Corporation-a kao najveće prepreke za strana ulaganja naveo je stanje infrastrukture. On je naglasio da je stranim investitorima izuzetno važno da vide upliv privatnog sektora u infrastrukturu koju će on koristiti na dnevnoj bazi i da im uliva poverenje kada čuju koja je firma gradila auto-put, koja firma upravlja čvrstim otpadom na toj lokaciji, a koja otpadnim vodama...

- Situacija u Srbiji je potpuno obrnuta i izgradnja infrastrukture se zasniva na javnim radovima i kreditiranju, umesto da je uključun privatan sektor - istakao je Kandić.

Slobodan Mihajlović iz JP Stara Planina osvrnuo se na kratko i na tržište nekretnina u Srbiji:

- Naše tržište nekretnina izgleda kao dečija fudbalska utakmica. Svi trče tamo gde je lopta, onda je neko šutne na drugi kraj pa svi trče tamo. U jednom trenutku su svi orjentisani na poslovni prostor, pa na maloprodajne objekte, pa na stanove, i niko ne prati svoju ideju i ne traži svoje mesto na tržištu. Pre svega nedostaje nam maštovitost u kreiranju specifične ponude koja će na tržištu biti prepoznata i cenjena od strane kupaca.

Gost iz inostranstva koji već godinama radi u Srbiji, David Lyngtoe iz firme Baines Babic (Halifax Consulting), rekao je da nedostaje politička volja da se odmah ili veoma brzo reši dobar deo prepreka za investitore. On je nabrojao nekoliko osnovnih stvari koje Srbiji nedostaju da bude poželjnija za biznis:

  • stabilnost - da li je stabilna ekonomija, da li ima nepredviđenih inflacija, koliki je izvestan rok za koji se neki posao može završiti
  • pravosudni sistem mora biti znatno efikasniji
  • propisi su i dalje netransparetni i nejasni za neupućene investitore
  • fleksibilnost administracije, za šta je kao primer naveo procedure oko zapošljavanja i otpuštanja radnika koje komplikuju angažovanje radnika na kraće rokove (godinu, dve ili tri) radi izvršenja određenog projekta (podsetio je i da je ovo najjednostavnije u Danskoj koja ima jednu od najnižih stopa nezaposlenosti na svetu)
  • obrazovanje radnog kadra je zastarelo, naš sistem obrazovanja dugo je gradio kadrove koji uče da pamte ali ne i da razvijaju veštine
  • porezi koji su skoro jednaki onima u Danskoj a država zahvaljujući njima i dalje ne može da postigne standard te skandinavske zemlje.

Lyngtoe je o radnom kadru u Srbiji izneo i primedbu da, zbog zastarelog sistema školovanja, dati zadatak ispune, ali, onda sednu i čekaju da im se kaže šta sledeće da rade. Nedostaje im inicijativa, sposobnost za samostalan rad i veštine da realizuju svoje ideje.

Za kraj, Lyngtoe je istakao da ključ nije pozitivna podrška države investitorima već jednostavno uklanjanje prepreka za investiranje i realizaciju projekata.

Violeta Jovanović iz NALED-a navela je da ta organizacija radi na tri nivoa: lokalnom, državnom i međunarodnom. U pokušaju da konkuretnost lokalnih samouprava podigne na viši nivo i pomogle opštinama da razviju administrativni kapacitet oni su napravili online kalkulator za lokalne takse i nagrade za opštine u Srbiji gde je lako pratiti koliko je jedna konkurentnija u odnosu na drugu, šta je to što nudi investitorima i pod kojim uslovima.

Što se tiče angažovanja na državnom nivou NALED predlaže sastanke Vlade svakoga meseca na kome svako ministarstvo mora da predstavi šta je učinilo u svom sektoru da smanji administrativne prepreke za poslovanje. Ovi sastanci bi bilo održavani na najvišem nivou i njima bi predsedavao premijer ili ministar ekonomije jer on sa svojim ministarstvom stoji iza inicijative “giljotine propisa”.

Takođe, ona je navela i da je NALED na Beogradskom aerodromu, kao deo svoje međunarodne kampanje za promociju konkurentnosti Srbije, pokrenuo promotivnu kampanju koja bi potencijalnim investitorima već na “kapiji” Srbije predstavila mogućnosti i ponudu za poslovanje.

Jovan Vujić iz kompanije Danos Srbija na početku svog izlaganja rekao je da investitori iz inostranstva izuzetno dobro poznaju prilike na našem tržištu. I on je naveo najveće probleme investiranja u Srbiji. Njegov izbor čine: restitucija, izrazito visoka stopa korupcije, nekompletan katastar nepokretnosti, nedostatak infrastrukture, konkurentnost u odnosu na zemlje poput Poljske, Češke, Slovačke, kao i model rasta…

On je podsetio da je novac od privatizacija koje su se odvijale poslednjih godina, od 2000. godine do danas, potrošen neracionalno:

- Priliv koji smo imali kroz privatizaciju nismo iskoristili za rešenje pitanja restitucije, čime bismo ispravili nepravdu prema ljudima kojima je pre pedeset godina nelegalno oduzeta imovina. Takođe, nismo izgradili infrastrukturu, a podsetio bih da je Fiat, jedan od najvećih investicionih partnera, tražio da se završi desetak kilometara autoputa od Kragujevca do Batočine što samo govori o njenoj važnosti za investitore.

Vujić je naveo i primer investitora iz Kine koji je zbog lošeg stanja u katastru izgubio sedam miliona evra u Srbiji, kao i parcelu na kojoj je nameravao da investira između Beograda i Novog Sada. Ovo je čak imalo za posledicu i protestno pismo kineskog ambasadora u Srbiji. On je podsetio značaj zemlje kao što je Kina u današnjoj svetskoj ekonomiji i negativne slike koju je Srbija poslala u tu zemlju.

- Mi ne moramo tražiti nekakva originalna rešenja, dovoljno je da pratimo primere država koje sam naveo. Podsetio bih da je investitorima koji nisu sasvim upućeni u lokalne prilike, prvi indikator stanja u nekoj državi zapravo njen kreditni rejting - dodao je Vujić - Sve su ovo problemi zbog kojih država pokušava subvencijama da privuče strane investicije, kao što je 10.000 evra za svako novootvoreno radno mesto.

Vojislav Kandić je tokom rasprave istakao i geografsku prednost Srbije. On je čak rekao da nije toliko ni važno koliko će procesi evrointegracija biti hitri, ali da jeste izuzetno značajno to što u svom neposrednom komšiluku imamo reper, za razliku od afričkih ili južnoameričkih zemalja - Evropsku uniju. Pored toga, podestio je on, spadamo u kontigent zemalja bivše SFRJ:

- To znači da na regionalnom planu imamo tržišta sa kojima smo direktno istorijski a ne samo geografski povezani i koja dobro poznajemo. Dakle, prilike su tu, i samo treba poslušati reči dr Zorana Đinđića da “svi treba mnogo mnogo više da radimo”.

Značaj geografije istakao je i Lyngtoe rekavši da je dovoljno pogledati mapu pa da bude jasan značaj Srbije u evropskim razmerama. Na pitanje: koliko loš imidž smeta Srbiji, on je rekao da loš imidž nije nešto na šta treba gubiti vreme da se popravlja:

- Važno je popravljati suštinu a ne imidž. Slika koju imate pred svetom jeste lošija od te suštine, ali ipak smatram da se moramo fokusirati na suštinu - zaključio je on.

Na ovom panelu izneta je i procena da će Srbija tek 2012. godine uspeti da dođe do postojane stope rasta koja će se kretati oko 3%.

 

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...
Borko 03.04.2019.
Zasto se ne zapocne na vreme sredjivanje im...
Svetlana 03.04.2019.
Moze li neko da objasni gospodi iz Ministar...