Obnova fasade ne mora da bude samo estetski zahvat. Istraživanje sprovedeno u Singapuru pokazalo je da solarno-reflektujući premazi mogu da ograniče zagrevanje zidova, smanje potrebu za hlađenjem u objektima i blago snize temperaturu vazduha u neposrednom urbanom okruženju.
Ilustracija (Foto: AI generated)
Tim sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru ispitivao je efekat takozvanih hladnih fasadnih boja na sedam aktivnih zgrada kampusa College of Design and Engineering. Premazima je obuhvaćeno ukupno 49.860 kvadratnih metara fasadnih površina, a rezultati su praćeni na nivou zida, zgrade i čitavog kompleksa.
Za razliku od uobičajenih rešenja koja se najčešće primenjuju na krovovima, ovde je pažnja usmerena na fasade. Takav pristup postaje sve značajniji u gusto izgrađenim gradovima, gde su ravni krovovi često zauzeti fotonaponskim panelima, tehničkom opremom i drugim instalacijama.
Oglas
Velike vertikalne površine zgrada zato predstavljaju važan, a nedovoljno iskorišćen potencijal za pasivno hlađenje.
Istraživači su u periodu od jula do oktobra 2024. godine premazali fasade komercijalno dostupnom akrilnom bojom na bazi vode. Sistem je obuhvatio jedan osnovni i dva završna sloja, ukupne debljine oko 40 mikrometara.
Umesto intenzivno bele boje, koja se najčešće vezuje za reflektujuće premaze, na objektima su korišćene po dve ili tri prigušene nijanse. Time je sačuvan izgled kompleksa i smanjen rizik od odsjaja, dok je refleksija sunčevog zračenja povećana sa početne vrednosti od 0,31 na raspon od 0,45 do 0,73, u zavisnosti od boje i položaja zida.
Najizraženiji rezultat zabeležen je na nezasenčenoj jugozapadno orijentisanoj fasadi sedmospratne zgrade E1A. Spoljna temperatura premazanog zida bila je u pojedinim trenucima niža za čak 7,1 stepen Celzijusa, dok je prosečna nedeljna razlika iznosila 1,7 stepeni. Temperatura unutrašnje strane zida smanjena je do 3,3 stepena.
Posledično je i prenos toplote kroz fasadni sklop bio manji. Ukupni toplotni dobici kroz zid smanjeni su za 33 odsto tokom sedmodnevnog praćenja, a u sunčanim danima između 44 i 48 odsto.
To je uticalo i na sistem klimatizacije: na klimatizovanom trećem spratu zgrade E1A prosečno dnevno rashladno opterećenje smanjeno je za 7,4 odsto, sa 250,3 na 231,7 rashladnih tona-sati. Tokom sunčanih radnih dana pad je dostigao 12,4 odsto, dok je u najtoplijem delu dana, od 9 do 15 časova, satna potreba za hlađenjem bila niža i do 26 odsto.
Ispitana je i moguća negativna strana ovakvih fasada – odbijanje dodatnog zračenja prema ljudima u blizini zida. Reflektujući premaz je zaista u kasnim popodnevnim satima odbijao više kratkotalasnog sunčevog zračenja od standardne fasade, ali prosečna dnevna temperatura vazduha uz oba zida bila je ista.
Zabeležena su tek kratkotrajna povećanja globusne i srednje radijacione temperature tokom popodneva, dok je hladnija fasada istovremeno emitovala manje dugotalasnog zračenja.
Merenja na pet meteoroloških stanica, uz analizu promene temperatura pre i posle intervencije, pokazala su da je prosečna temperatura vazduha u tretiranom delu kampusa bila niža za 0,27 stepeni Celzijusa tokom 24 časa. U periodu najjačeg Sunčevog zračenja, između 10 i 17 časova, razlika je iznosila od 0,4 do jednog stepena.
Autori napominju da su energetske uštede praćene samo na jednom klimatizovanom spratu i da tek treba proveriti dugotrajnu postojanost reflektujućih svojstava premaza.
Ipak, rezultati ukazuju da bi uključivanje solarno-reflektujućih boja u redovne cikluse obnove fasada moglo da bude praktična mera za smanjenje rashladnog opterećenja i ublažavanje urbanog pregrevanja.
