U svetu građevinarstva, sve veći fokus stavlja se na održivost i pronalaženje alternativnih materijala koji umanjuju štetan uticaj na životnu sredinu. Tim istraživača sa Univerziteta u Portsmutu, u saradnji sa stručnjacima sa još tri univerziteta, napravio je značajan korak u tom pravcu - našli su način da se prah od otpadnog stakla koristi kao dodatak u kompresovanim blokovima od zemlje, čime bi ovaj teško reciklabilan materijal mogao dobiti potpuno novu namenu.
.jpg)
Ilustracija (Foto: Pexels)
Kompresovani blokovi od zemlje (Compressed Earth Blocks - CEB) su građevinski elementi koji se dobijaju mešanjem zemlje i vode, uz dodatak veziva, najčešće cementa, a zatim se formiraju pod velikim pritiskom u čvrste blokove.
U poređenju sa tradicionalnom pečenom ciglom, CEB ima znatno niže emisije ugljen-dioksida, što ga čini privlačnim rešenjem za ekološku gradnju, naročito u ruralnim i nerazvijenim krajevima.
Oglas
Ključni izazov koji su istraživači želeli da reše bilo je pronalaženje adekvatne zamene za cement, koji ima visok ugljenični otisak. Istraživački tim se zato fokusirao na upotrebu recikliranog stakla u kombinaciji sa krečom, ispitujući njihovu sposobnost da ojačaju strukturu blokova, poboljšaju otpornost na vlagu i smanje pucanje pod opterećenjem.
Kako je naveo dr Muhammad Ali, jedan od koautora studije objavljene u časopisu Discover Civil Engineering, sprovedeno je detaljno testiranje različitih kombinacija materijala.
.jpg)
Izrada blokova sa staklenim prahom (Foto: Istraživači)
Analizirane su karakteristike blokova pri različitim procentima staklenog praha - uključujući upijanje vode, otpornost na pritisak i elastičnost. Najuspešnija formula, prema njegovim rečima, sadržala je 10% recikliranog stakla i 10% kreča, pri čemu su dobijeni blokovi pokazali izuzetnu čvrstoću bez pojave pukotina, čak i pri jakom pritisku.
Na osnovu rezultata, istraživači preporučuju proizvođačima da razmotre ovu mešavinu kao održivu alternativu standardnim recepturama koje koriste cement. Međutim, naglašavaju da je potrebno sprovesti dodatna ispitivanja kako bi se procenila dugotrajna otpornost ovih blokova u različitim klimatskim i mehaničkim uslovima.
Osim potencijalnih koristi za gradnju, ovaj metod pruža ekološki značajnu alternativu za upravljanje staklenim otpadom, koji se uobičajeno teško reciklira i zahteva mnogo energije za ponovnu preradu. Upotrebom otpadnog stakla u građevinskom sektoru mogu se značajno smanjiti količine koje završavaju na deponijama.
Iako CEB nije pogodan za visokogradnju, idealan je za niskospratne objekte poput škola, ambulanti i porodičnih kuća, posebno u područjima sa umerenom do niskom vlažnošću vazduha.
Njegova prednost leži i u tome što koristi lokalno dostupne sirovine i omogućava veću zaposlenost lokalne radne snage. U tom kontekstu, blokovi sa dodatkom stakla mogli bi igrati značajnu ulogu u održivom razvoju zajednica širom zemalja u razvoju.
