U svetu koji se neprestano menja, izazovi poput rastuće populacije i potrebe za održivim materijalima postaju sve izraženiji. Naučnici sa Univerziteta u Štutgartu i Frajburgu pružaju inovativna rešenja, razvijajući novi interdisciplinarni pristup građevinarstvu. Ovaj pristup kombinuje robotiku i biomimetiku, otvarajući vrata za stvaranje efikasnijih i održivijih konstrukcija.
livMatS Biomimetic Shell @ FIT (Foto: Conné van d'Grachten)
Paviljon budućnosti: Spoj nauke i arhitekture
Njihov najnoviji projekat, lagani paviljon od drveta, postavljen je na Fakultetu za inženjering Univerziteta u Frajburgu. Ovaj paviljon služi kao laboratorija za testiranje i istraživanje novih materijala i metoda gradnje.
Pri izgradnji paviljona nazvanog livMatS Biomimetic Shell @ FIT naučnici su koristili nove metode planiranja u kojima se koriste računari, robotizovani procesi proizvodnje i gradnje, kao i novi vidovi saradnje ljudi i mašina. Na ovaj način omogućena je značajna ušteda resursa u poređenju sa konvencionalnom drvenom konstrukcijom.
Korišćeni su biomimetički principi, inspirisani strukturom skeleta morskog ježa. Dobijena struktura sastoji se od pojedinačno raspoređenih ploča, što je čini izuzetno laganom i čvrstom.
Naučnici su koristili održive drvene materijale i optimizovali proizvodnju kako bi minimizirali otpad tokom robotizovane proizvodnje. Analizom životnog ciklusa utvrđeno je da je potrošnja materijala za ovu zgradu smanjena za više od 50%, a njen potencijal za globalno zagrevanje za skoro 63% u poređenju sa konvencionalnom drvenom zgradom.
Unutrašnjost paviljona (Foto: Conné van d'Grachten)
Energetska efikasnost: Održivost kroz dizajn
Termički aktivirana podna ploča ove zgrade napravljena je od recikliranog betona. Ona zagreva i hladi zgradu koristeći geotermalnu energiju. Na svetlarniku je postavljen sistem za zaštitu od sunca koji reaguje na temperaturu i vlažnost, a sačinjen je od 4D štampanih materijala.
Ovaj projekat predstavlja model za resursno-efikasnu gradnju, pokazujući kako se može proizvesti struktura koja je prilagođena opterećenju i efikasna u pogledu materijala, čak i pod današnjim uslovima. Ključ za to je dosledna digitalizacija planiranja i proizvodnje.
U budućnosti, naučnici planiraju da istraže druga rešenja za dizajniranje fasada zgrada koje se mogu prilagoditi promenljivim uslovima okoline, poput temperature. Na taj način, mogu se stvoriti prijatni uslovi u zatvorenom prostoru i omogućiti zgradi da funkcioniše na CO2 neutralan način.
Ovaj projekat je primer kako se nauka, tehnologija i dizajn mogu spojiti da bi se stvorile strukture koje su ne samo estetski privlačne, već i održive i efikasne. Kroz kombinaciju robotike, biomimetike i digitalizacije, naučnici su uspeli da stvore model za budućnost građevinarstva - model koji je u skladu sa potrebama naše planete i njenih stanovnika.
