INFONET-468X60-BANNER

BLANKO-970X250-BANNER

Bioinženjeringom gljiva do održivog ekološkog izolacionog materijala

14.07.2023. | Gradjevinarstvo.rs

Gljive su često predmet naučnih istraživanja, a ono što vidimo na površini je samo mali deo onoga što se nalazi ispod. Ako se zaroni ispod pečurke, otkrićete prostranu mrežu micelijuma, sistema koji pruža hranljive materije i omogućava komunikaciju, a koji igra ključnu ulogu u podršci ekosistema.

Kompresovani micelijuma

Kompresovani micelijuma (Foto: RMIT)

Micelijum, sa svojom kompleksnom mrežom razgranatih cevastih filamenata poznatih kao hife, privukao je pažnju istraživača koji su prepoznali njegov potencijal za strukturalne primene. Tim sa Univerziteta RMIT u Melburnu, Australija, sada je hemijski menjao sastav micelijuma da bi stvorio novi održivi, skalabilni i sigurni materijal otporan na vatru. On bi mogao da se koristi kao izolacioni materijal u građevinskoj industriji.

Tien Huynh, stručnjak za biotehnologiju i mikologiju i docent u Školi za nauku na RMIT-u, objasnila je da se gljive obično nalaze u kompozitnom obliku pomešanom sa preostalim hranljivim materijalom. Međutim, njihov tim je otkrio kako da uzgaja čiste listove micelijuma koji mogu imati različite namene - od panela za građevinsku industriju do materijala sličnog koži za modnu industriju.

Nastavljajući prethodna istraživanja o vatrootpornosti micelijuma, istraživački tim je proizveo materijal koji se može slojevito nanositi preko zapaljivih podloga. Bioinženjeringom gljiva učinili su strukturu micelijuma uniformnom kroz ceo materijal koji je tanak kao papir.

Ako je materijal u kontaktu sa vatrom ili intenzivnom toplotom, površinski sloj micelijuma se razgrađuje u čađ koja termički štiti slojeve ispod nje. Tako se stvara netoksični i efikasni tampon koji ima ogroman potencijal kao vatrootporni materijal za izolaciju zgrada.

Everson Kandare, docent na RMIT-u i stručnjak za zapaljivost i termička svojstva biomaterijala, istakao je da je velika prednost micelijuma što formira termički zaštitni sloj čađi kada je izložen vatri ili radijantnoj toploti. Što duže i na višoj temperaturi micelijum preživljava, to je bolji kao vatrootporni materijal.

Ovaj održivi materijal je bezbedan po okolinu i može se proizvoditi iz obnovljivog organskog otpada. On ne sadrži plastiku, kao većina panela, tako da u slučaju požara ne proizvodi toksična isparenja.

Kandare navodi da su vatrootporni materijali koji sadrže bromid, jodid, fosfor i azot efikasni, ali imaju negativne zdravstvene i ekološke efekte. Oni su opasni po zdravlja jer su kancerogeni, a neurotoksini mogu da ostanu u prirodi izazivajući štetu u biljnom i životinjskom svetu.

Spori rast gljiva bi mogao da uspori njihovo korišćenje, naročito u poređenju sa brzinom proizvodnje plastike. Huynh zato ističe da je značajna saradnja koja je ostvarena sa industrijom pečuraka, te nove farme neće biti neophodne.

Dalja istraživanja usmerena su na bioinženjerske gljive koje mogu da smanje intenzitet plamena i poboljšaju ocene vatrootpornosti zgrada.

Studija je objavljena u časopisu Polymer Degradation and Stability.

 

Komentari: 0

Vezane kategorije


TEKSTOVI /iz kategorije/


AUSTROTHERM-300X250-BANNER

Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Nenad 12.06.2024.
Samo da je ne zatvore kao Pailulsku. Više n...
DARKO 15.04.2024.
Nadam se da će ulazak u tunel biti kroz par...
Nemanja 31.03.2024.
A coskovi kako se zidaju?
Miodrag 30.03.2024.
Kuću sam počeo da gradim na porodicnom iman...
Milan 30.03.2024.
Kad završe Ameri ovaj hotel nebi bilo loše ...

;