Kako se u Srbiji nekad učilo i gradilo - Saveti za dugovečnost zdanja

Upoznavanje učenika i uopšte građanstva sa osnovnim načelima arhitekture sastavni je deo savremenih arhitektonskih strategija visokorazvijenih zemalja.

Interesantno je da se u Srbiju u 19. veku na Liceju predavao predmet pod nazivom Građanska arhitektura, kao deo opšteg obrazovanja.

Jedan od predavača bio je i Emilijan Josimović koji je 1860. godine, tada kao honorarni profesor na Liceju, napisao i prvi udžbenik iz ovog predmeta pod nazivom Građanska arhitektura i građenje putova.

Sadržaj 

(Foto: Digitalne biblioteke Matice srpske)

Na koricama ove knjige piše da je knjiga pisana za učenike Liceja, ali i za sve druge. To znači da je bila namenjena pre svega korisnicima arhitekture, a ne budućim arhitektama.

Cilj je bio njihovo upoznavanje sa najosnovnijim načelima te nauke. Smatralo se da je to zadatak iole obrazovanijeg čoveka.

Takođe, smatrano je da im je to znanje neophodno, da bi, ako ikada naruče gradnju kuće, sa svojom građevinom radost imali "da ne budu žrtve grubih prevara neveštih i nesavesnih majstora".

Namera ovog teksta je da ukaže na značaj ove knjige i prenese neka od Josimovićevih uputstava i poruka za izgradnju dugovečnih kuća.

Ko je Emilijan Josimović?

Stručna javnost Emilijana Josimovića uglavnom zna kao prvog srpskog urbanistu, koji je izradio predlog plana Regulacije Varoši u šancu i napisao objašnjenje za isti.

Međutim on je bio i geodeta, profesor, pisac raznih matematičkih udžbenika, osnivač srpsko tehničkog, ali i pevačkog društva, član društva srpske slovesnosti. Jenom rečju jedna nadasve vredna i svestrana ličnost.

Značaj knjige - nekad i sad

Detaljne recepture i uputstva za upotrebu raznih građevinskih materijala i primenu tehnika građenja bili su značajni za Josimovićeve savremenike, kako bi kvalitetnije gradili, ali i kontrolisali izgradnju svojih kuća.

Danas bi one mogle predstavljati dragocene informacije za obnovu tih kuća i očuvanje tradicionalnih zanata, imajući u vidu da sličnih štampanih materijala, kao i  majstora koji poznaju stare tehnike gotovo da nema.

Razglednica Beograda sa kraja 19. veka M. Jovanovića svedoči i da se u Beogradu počinje sve bolje i kvalitetnije graditi (preuzeto iz knjige Pozdrav iz Beograda 1895-1941, izdavač Atelje Vicić godine 2008)

Način na koji je pisana, činjenica da se ne zadržava samo na davanju oskudnih informacija koji materijal, gde treba koristiti i slično, već daje iscrpne informacije zašto se nešto radi i koje su posledice zanemarivanja datih uputstava jasno ukazuju na Josimovićevu želju da njegovi sugrađani usvoje i slede njegova uputstva, kako bi se gradilo kvalitetnije i u estetskom smislu i u smislu trajnosti i funkcionalnosti kuća.

Ovaj način pisanja mogao bi biti putokaz za pisanje novih knjiga kojima bi se afirmisala arhitektura kao vrednost društva.

Ukratko o ovoj knjizi i vremenu u kojem je nastala

U vreme izdanja ove knjige gradnja se odvijala skoro bez ikakvih građevinskih propisa. Tek 1896. godine usvojen je Građevinski zakon za varoš Beograd, a 1897. Građevinski pravilnik za varoš Beograd. Tada je uvedena i obaveza dobijanja Građevinske dozvole, propisana Građevinskim zakonom, koja je omogućavala kakvu takvu kontrolu izgradnje od stručnih lica.

Iz predgovora Josimovićeve knjige može se saznati da je u to vreme zbog nedovoljnog poznavanja materijala, tehnika građenja, nedovoljno stručnih majstora i izgrađenog ukusa, i kod naručioca i kod majstora, prilikom gradnje dolazilo do mnogo grešaka.

Kao uzrok takvog stanja Josimović navodi i činjenicu da se predmetu arhitektura od strane školskih vlasti, kao i od strane samih učenika nije pridavala dovoljna pažnja, jer da jeste "...sada bi umesto ovih arhitektonskih nakarada, koje se još jednako po imenu kuća podižu, mnogo više stabilnijih, svrsishodnijih i lepših zdanja našu varoš krasilo."

Josimoviić je ukazivao i da i najmanja i najprostija kuća, pored neophodne stabilnosti, može biti po istoj ceni spolja prijatna, ako ne i lepa, a iznutra funkcionalna i udobna.

List sa ilustracijama iz knjige, pod brojem 1 je prikazan izgled kalupa za pravljenje cigala, a pod brojem 2, način sušenja u sušari. Uputstvo za njihovo pravljenje i korišćenje detaljno je opisano u knjizi. (Foto: Digitalne biblioteke Matice srpske)

Za kvalitetnu izgradnju potrebno je da i naručioci imaju osnovna znanja o tome šta je kvalitetna kuća i o čemu treba voditi računa prilikom izgradnje.

Udžbenik je Josimović podelio u dve celine, jedna je posvećena građanskoj arhitekturi, druga građenju puteva.

Sadržaj prvog dela posvećenog arhitekturi podeljen je u tri poglavlja: Dugovečnost zdanja, Udobnost zdanja i Lepota zdanja.

Savršene zgrade trebaju biti dugovečne, udobne i lepe, s tim da prva dva uslova moraju ispuniti sve zgrade, dok se treći odnosi prvenstveno na reprezentativne. Za lepotu običnih domova i ekonomskih zgrada, dovoljno je po njemu ispoštovati simetriju i za oko prijatnu razmeru, kako u celini tako i u pojedinim delovima.

Dugovečnost zdanja

Za dugovečnost zdanja pored odgovarajućeg tehničkog znanja i veština građenja, Josimović savetuje da se:

• Za izgradnju upotrebljava dobra i postojana građa i da je zato potrebno da svako, i onaj ko zida i onaj kome se zida kuća, dobro poznaje građu (materijale);
• Da se temelji, shodno teretu koji će nositi, dobro izvedu, napominjajući da je "uzalud i najbolja građa, ako temelj nije kako treba";
• Da se osigura dobra veza između svih delova kuće;
• Da se ispoštuju sva pravila i procedure građenja, i iskustvena i naučna, jer su mnogo puta mala odstupanja i tzv. male greške bile uzroci velike štete i nesrećnih događaja.

A onda uvodeći nova podpoglavlja: a) građa, b) temelji, c) gornji zidovi, d) patosi, tavani i svodovi i e) krovovi, u svakom detaljno pruža veliki broj korisnih informacija o tome šta, kako i zašto treba nešto upotrebljavati ili raditi.

Upotreba škriljca kao krovnog pokrivača može se i dan danas videti u Srbiji (Foto: Gradjevinarstvo.rs)

U ovom tekstu akcenat je na građi, tačnije rečeno na kamenu i opeci. U knjizi pored njih on obrađuje drvo, kreč, malter, gips i metale kao glavnu građu. Pored glavne, obrađena je i sporedna građa: staklo, trska i slama, smola…

Karakteristike i uputstva za upotrebu raznih građevinskih materijala

Kamen

Za Emilijana Josimovića je Italijan Đ. Barbanti - Brodana tvrdio da je najbolji mineralog u zemlji. Deo u kojem je obrađen kamen to i potvrđuje. U njemu je pobrojano dvadeset sedam vrsta kamena, sa njihovim karakteristikama i primenom.

Od opštih uputstava izdvajamo:

• Svaki kamen se pre upotrebe mora dobro ispitati kako u smislu njegove kakvoće, tako i u smislu njegove sposobnosti da se koristi za određeni deo zgrade.
• Kamen koji pokvašen slabo upija vodu i brzo se suši, koristi se za mesta izložena vlazi i mrazu. Za takva mesta nikako se ne preporučuje šupljikav kamen, kao ni onaj na kome "rado raste mahovina".
• Kamen koji se izložen jakoj vatri ne topi pogodan je za mesta izložena čestoj ili neprestanoj vatri, npr. za razne peći. Za takva mesta najbolji je kamen glinac, a najgori vapnac.
• Kamen u zidu, da bi ovaj bio čvrst, treba da se što bolje, hemijski i mehanički, poveže sa malterom. "Bolja mehanička veza zavisi od ćoškastoga vida i veće rapavosti kamena, a hemična veza od njegovog većeg hemičnog srodstva sa krečom, od koga je malter".
• Dobra hemijska veza kamena i maltera pored hemijske analize koja je najpouzdanija, može se lako i pouzdano ispitati i tako što se "kamen oblepi dobro zgotovljenim malterom od ovoga kreča sa kojim ćemo zidati, pa ga tako ostavimo neko doba na vazduhu - ali ne na kiši - dok se malter sav ne osuši; što god se posle ovoga sa kamena teže skida, tim je veza između njih veća".
• Kamen koji se dobija iz majdana ne sme se odmah po dolasku iz majdana ugrađivati ni u temelje ni u zidove, već mora neko vreme na vazduhu odležati, jer sadrži vlagu, pa bi i zidovi bili vlažni i po zdravlje škodljivi.

Svaki kamen se pre upotrebe mora dobro ispitati (Foto: Gradjevinarstvo.rs)

Pojedine vrste kamena i njihova upotreba:

• Prost belutak je "veoma dobar kamen za temelj po tome što vlagu nikako ne pie, a sa malterom se veoma dobro spoiva." Ne upotrebljava se za zidove jer se retko nalazi u većim komadima a i ako ga ima tako je "nepravilnoga vida i pri tome još i tako tvrd, da je njegovo udešavanje odveć mučno i dangubno."
• Granit je izvanredan za kaldrmu, drumove, zidane nasipe, za temelje "bolje nego ikoji kamen jer je večnoga trajanja". Međutim, ovaj kamen "malter prima samo onda dobro, ako pre upotrebe nije bio dugo izložen nepogodama vremena, vodi ili vlazi, nego je skoro vađen."
• Vapnac ima mnogostruku upotrebu, tesan za zidanje, a u nepravilnom obliku za kaldrmu i drumove. Najveća mu je korist za dobijanje kreča. Kao kamen za zidanje pouzdan je samo ako je neprestano u vodi ili na vazduhu. Ako je naprotiv, čas u vodi, čas u vazduhu brzo će se pokvariti. Vodu rado u sebe uvlači i dugo drži, pa ga ne treba upotrebljavati za zidove domova koji bi bili vlažni i nezdravi. Takodje, treba izbegavati neposredan dodir sa drvetom jer će i ono brzo istruliti.
• Liskunovita siča (ili škriljac) upotrebljava se za spoljne basamke i sporedne patose. Vrlo je dobar materijal za pokrivanje kuća jer se lako cepa.
• Crni mermer (smrdljivi vapnac) odličan je za svakolike zgrade u vodi. Ovaj kamen izložen vatri ništa ne vredi "jer pri iole većoj temperaturi puca, a pri većoj se u kreč sažiže."
• Bigar je izvanredan material za unutrašnje zidove domova i plitke svodove, jer je lak i sa malterom se dobro veže.

I tako redom za dvadest sedam vrsta kamena.

Cigla

I kada opisuje ciglu Josimović daje korisna uputsva kako prepoznati koja je cigla dobra, od kakve zemlje, kako se pravi i peče.

Da bi cigla valjala ilovača od koje se pravi mora imati sledeća svojstva:

• Pokvašena mora se lepiti;
• Testo od nje mora biti plastično, što znači da poprima razne oblike bez pucanja;
• Osim oštrog peska da ne sadrži nikakav drugi material, pogotovo ne kreč, jer cigle od krečne ilovače same po sebi pucaju.

Zemlju koja će se upotrebljavati za pravljenje cigala treba kopati u jesen, preko zime ostaviti u nevelikim gomilama i tek na drugo proleće dobro izgnječiti, pa upotrebljavati.

Zemlju, od koje će se pak praviti crep treba i dobro isprati, očistiti od đubreta i kamičaka jer oni slabe crep. Čišćenje se sprovodi tako što se žitko zamešena ilovača propušta kroz za tu svrhu napravljeno rešeto od gvozdene žice.

Za ciglu je važno od kakve je zemlje i kako se peče (Foto: Gradjevinarstvo.rs)

Pored detaljnog uputstva kako se pravi cigla, daje savet da je ciglu najbolje praviti u proleće i u jesen "iz uzroka, što se leti površina cigle pre osuši, nego što je unutrašnja vlaga imala vremena, da isparavanjem iz nje izađe, a to posle pričini, da cigla pri pečenju ispuca i izvitoperi."

Takođe "cigle se nesmedu nikada upotrebiti odma kako se iz peći donesu, jer su odveć suve, pa bi odma uzidane svu vlagu iz maltera izvukle, i posle se sa njime ne mogu više kako treba spojiti".

Pored detaljnog uputstva kako se peku cigle, napominje da sve cigle od "istog peciva" nisu istih karakteristika i da su najbolje one iz sredine gomile, a najgore one sa vrha ili do same vatre.

Zbog toga prilikom zidanja "najbolje cigle valja upotrebiti za čast (deo) temelja izvan zemlje, počinući s dubine do koje dopire mraz; osim toga još za odžake, ložišta peći i za prohode".  Od preostalih, bolje treba upotrebljavati za glavne zidove, kao i za zidove prizemlja, svodova i one koji su stalno u vodi.

Još jedan koristan savet daje za dimenziju cigala. Savetuje da se koristi opeka u obliku pravougaonog paralelopipeda 12" dužine, 6" širine i 3" debljine, jer "taj vid i ta veličina cigala podaje pri zidanju i računanju veliku udobnost".

Format opeke u Srbiji propisan je tek 1896. godine, čitavih trideset šest godina nakon objavljivanja ove knjige.

Kvalitetne cigle moraju:

• Imati prave i oštre ivice;
• Biti jednake po veličini;
• Da su dobro ispečene, što se utvrđuje po ispuštanju jasnog zvuka kade se udare čekićem ili kakvim tvrdim predmetom;
• Da se zidarskim čekićem mogu lako tesati;
• Da mogu izdržati svaku promenu vremena.

Poslednji uslov se ispituje tako što se se iz gomile uzme nekoliko cigala (što više to bolje), izmeri svaka ponaosob, ubaci u vodu i ostave dok je sasvim ne upiju. Zatim se izvade iz vode i  ponovo ponaosob izmere. Što je promena težine manja, to su cigle bolje, tj. postojanije.

Na sličan način Josimović je dao karakteristike i uputstva za ostalu građu, kao i tehnička uputstva za građenje pojedinih delova zgrade kojima se osigurava dugovečnost zdanja.

Više o tome možete pronaći zavirivši u Josimovićevu knjigu koju možete pronaći na sajtu digitalne biblioteke Matice srpske.