Prilikom nedavnog početka izgradnje novih blokova za ozonizaciju i GAU filtere u fabrici vode na Štrandu gradonačelnik Miloš Vučević izrazio je očekivanje da će rukovodstvo "Vodovoda i kanalizacije" učiniti sve kako bi što pre počela izgradnja fabrike vode na Petrovaradinskoj adi.
O ovom postrojenju priča se već desetak i više godina, a kako kažu u "Vodovodu", složenost imovinsko-pravnih odnosa i njihovo rešavanje, razlog je što je produžen rok za ostvarivanje ove investicije.
Kako bilo, u toku je izrada i procedura usvajanja plana detaljne regulacije za prostor buduće fabrike vode na Petrovaradinskoj adi, dok se paralaleno priprema projektno-tehnička dokumentacija, preciznije, idejni projekat sa studijom opravdanosti postrojenja za preradu vode "Petrovaradinska ada". Iz "Vodovoda" poručuju da će rukovodstvo učiniti sve kako bi izgradnja postrojenja za preradu vode "bila realizovana u optimalno mogućem roku".
Idejni projekat predviđa da nova fabrika vode ima istu tehnologiju kao ona na Štrandu nakon pomenute dogradnje, to jest, vodu će čistiti aeratori, peščani i filteri s aktivnim ugljem, ozon, a onda i hlor. Za sada je pripremljen i nasut teren za novo postrojenje od 4,8 hektara u blizini "Pobede" u Petrovaradinu. Vrednost investicije, navode u "Vodovodu i kanalizaciji", biće određena glavnim projektom, a preduzeće će je finansirati sopstvenim novcem.
Novi pogon bi trebalo da obezbedi deo nedostajuće količine vode za piće i poveća ekonomičnost i sigurnost vodosnabdevanja. Projektovani kapacitet iznosi 200 litara u minutu, što je dovoljno za snabdevanje Petrovaradina, dok će višak biti usmeren ka bačkoj strani grada. Planirano je da se izbuši dodatnih deset vertikalnih bunara na Petrovaradinskoj adi, a u preduzeću tvrde da ovo neće imati posledica na samo izvorište.
Inače, novosadski vodovod snabdeva dve opštine: Novi Sad i Sremske Karlovce, a voda se prerađuje jedino na Štrandu, čiji je kontinuirani kapacitet prerade 1.350 litara u sekundi, dok je maksimum 1.500 litara. Od toga, bački deo troši 85 procenata, dok ostatak ide u Srem. U danima maksimalne potrošnje, potrebe prevazilaze proizvodne kapacitete, pa dolazi do otežanog snabdevanja vodom krajeva mreže i viših delova sistema.
