Zovu je zgrada jeftinog grejanja. Ima 14 stanova, useljena je pre tri i po godine i nalazi se u užičkom naselju Dovarje, na početku glavne gradske ulice, Dimitrija Tucovića. U tom zdanju upadljivo žute boje stanare od grejanja "glava ne boli": računi su znatno manji nego u drugim ovdašnjim stambenim zgradama.
Dok toplane za stanove osrednje veličine gruvaju mesečne iznose od šest-sedam hiljada dinara koje građani plaćaju svih 12 meseci u godini, stanari ovog zdanja – koje, kažu srećom, nije povezano s toplanom već se zagreva na gas – izdvajaju po dve, tri ili četiri hiljade dinara mesečno. I to uz plaćanje samo tokom pet-šest meseci korišćenja, koliko traje zimska sezona. A prijatno im je u stanovima i kad studen stegne.
"Imamo sreću da smo pošteđeni prevelikih troškova za grejanje", vele stanari ove zgrade, pa zasluge za to pridaju svom komšiji Srđanu Radakoviću koji je ovo zdanje i podigao. Srđan je arhitekta, ovu zgradu napravio je na parceli svog dede (gde je nekad bila kuća), pa potom stanove u njoj prodavao. I on sada sa porodicom živi u jednom od ovih stanova, tu mu je i poslovni prostor.
- S namerom da rešim stambeno pitanje svoje porodice, budući da smo pre toga stanovali privatno, ušao sam u ovaj skup i zahtevan poduhvat. Bilo je, naravno, velikih ulaganja u ceo ovaj objekat, infrastrukturu, izolaciju, sistem grejanja i sve drugo, s tim što se prodajom stanova, a prodati su po ceni od oko 800 evra po kvadratu, sve to otplatilo i naš stambeni problem smo rešili. Trudio sam se da zgrada bude kvalitetno sagrađena. Nismo štedeli na hidro i termo izolaciji, niti na konstrukciji zdanja (beton, armatura i ostalo). Iskoristili smo i povoljan položaj zgrade čija je južna strana osunčana, pa tu postavili najviše prozora tako da i zimsko sunce većinu stanova dodatno zagreva. Fasada na objektu je od stiropora debljine osam centimetara, a stolarija aluminijumska sa termoprekidom. U svaki stan ponaosob ugrađen je gasni kotao i gasomer, svako ima svoj priključak. Nije zajednički za celu zgradu, što se pokazalo ispravnim, jer stanari sami podešavaju grejanje prema svojim potrebama. Sva ta ulaganja išla su, naravno, na teret investitora – navodi Srđan Radaković.
U Užicu se gas kao energent koristi za domaćinstva tek od pre tri-četiri godine. Ova zgrada bila je prva na gradskom području koja se priključila na gas.
- Uoči gradnje, nameravali smo da nas greje gradska toplana, ali nije bilo mogućnosti za priključak. Opredelili smo se onda za grejanje na gas, da platimo koliko utrošimo, te napravili pun pogodak. Uštede su nam vidne, taj energent ima brzu prilagodljivost u odnosu na druge, a čisto nam je, ne guši nas dim iz kotlarnice – sumira Radaković.
To potvrđuju i ostali stanari u zgradi. Ovo je, inače, zdanje mlađih porodica, zgrada beba, kako nam rekoše. Rađaju se novorođenčad sve više u njoj poslednjih godina. Jedna od takvih je i mlada porodica Konatar, gde su, kako kažu, za januar grejanje platili samo oko tri hiljade dinara. U susednom stanu, kod porodice Rakonjac, domaćica Rada kaže da su platili oko četiri hiljade. Znaju svi oni koliko drugi u gradu izdvajaju za grejanje, pa su zadovoljni.
A u firmi "Užice gas", koja ovaj grad gasom snabdeva, potvrđuju da je žuta zgrada sa Dovarja među onim s najnižim računima za grejanje. Direktor te firme Milan Sekulić ovo ilustruje i podacima o tome koliko su u januaru za utrošeni gas platili njeni stanari: recimo, jedna porodica svega 2.013 dinara (za manji dvosoban stan), a ostali između 3.000 i 4.500. Najviše plaćaju Radakovići (i do 11.000 mesečno u sezoni), ali je njihov prostor dvostruko veći od ostalih.
