Za razliku od Pinove vile, koja je prepuštena zubu vremena i koja predstavlja pravo ruglo na gradskoj magistrali, na Elekovoj vili u Ulici Petra Drapšina, tokom 2007. urađena je restauracija prema uslovima "Zavoda za zaštitu spomenika kulture" u Zrenjaninu, dok je lane postavljen i novi biber crep. Elekova vila je, zajedno sa Pinovom, odlukom Vlade Srbije prošle godine proglašena za spomenik kulture.
Prethodno su obe imale status takozvane prethodne zaštite. Zrenjaninski "Zavod" je još 2007. "Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture" uputio predlog o proglašenju ove dve značajne građevine spomenicima kulture. Predlog je, nakon toga, upućen Ministarstvu kulture i Vladi Republike Srbije.
Elekova vila, koja je danas u privatnom vlasništvu, izgrađena je 1911. u stilu secesije. Ovaj očuvani objekat, vremenom zapamćen po njegovom dugogodišnjem stanaru, direktoru Fabrike šećera Viktoru Eleku, deo je industrijskog kompleksa zrenjaninske šećerane i nesumnjivo predstavlja vrednu graditeljsku baštinu.
- Vila je jedan od najreprezentativnijih primera ove vrste arhitekture u gradu, kako po svojim istorijsko-arhitektonskim odlikama, tako i po istorijskim vrednostima, jer svedoči o načinu na koji su živeli imućni Bečkerečani u prvoj polovini prošlog veka – primećuje istoričarka umetnosti- konzervatorka Vesna Karavida.
Najreprezentativniji stambeni objekat u okviru fabričkog kompleksa bio je namenjen za porodični smeštaj porodice direktora šećerane, Jevrejina češkog porekla Viktora Eleka, koji je fabrikom upravljao tridesetak godina. Iako se izvesnim fasadnim ukrasima uklapa u milje industrijske arhitekture, prave arhitektonske analogije Elekove vile trebalo bi tražiti u objektima iz istog perioda koji su nastajali na području Češke.
- Unutrašnjost vile takođe je brižljivo planirana i izvedena. Upotreba drveta je i ovde obezbedila osećaj topline, a izuzetni vitraži Ivana Marinkovića iz Zagreba obezbedili su dodatno dostojanstvo prostoru – zaključuje Karavida.
