U Srbiji je do sada prevareno više hiljada građana koji su iz kuće izneli zadnju paricu i životnom ušteđevinom predfinansirali izgradnju stana, u koji se, na žalost, nikada nisu uselili, ali ni pare vratili.
Kada će prestati prevare prilikom prodaje stanova i kada će se građani moći da se oslone na državu, umesto da sami procenjuju solventnost investitora i istražuju njegovu poslovnost preko opštinskih službi koje vode katastar investitora? To pitanje muči sve one koji bi da kupe stan, ali se ne usuđuju zbog nesigurnosti koja vlada na tržištu.
Potpredsednik "Građevinsko-industrijske privredne komore Srbije" Goran Rodić izjavio je za "Dnevnik" da rešenje leži isključivo u garanciji investitora da će kupac sigurno dobiti uplaćeni novac. Naime, kada investitor traži predfinansiranje prilikom izgradnje stambenog objekta, odnosno da kupac stana, kojeg vidi tek u nacrtu, položi novac pre no što je "ključ u bravi", onda bi i taj kupac trebalo da dobije od investitora bankarsku garanciju za onaj iznos novca koji je uplatio. To znači da može da aktivira, odnosno naplati tu garanciju, ukoliko dođe do nepredviđenih problema i zastoja u izgradnji, kako ne bi izgubio uložene pare.
- Tako su nekada radile velike firme poput "Komgrapa", "Energoprojekta" i drugih, još u vreme bivše Jugoslavije – podseća Rodić. - Svakom kupcu firma je dala garanciju na ime uplaćenog iznosa preko poslovne banke i nikada se nije moglo desiti da neko bude prevaren zato što je predfinansirao izgradnju stana. A danas u Srbiji imamo oko 25.000 prevarenih kupaca stanova, od kojih je samo u Novom Sadu oko 1.300.
Predsednik "Društva za borbu protiv prevara" Saša Pribićević izjavio je za "Dnevnik" da su još 2009. pokrenuli to pitanje prevara pri prodaji stanova, međutim, sve je bilo neuspešno jer tadašnja vlast nije uradila ništa. Građani su godinama varani, a investitori su imali odrešene ruke i radili šta su hteli, umesto da ih država obaveže propisima da obezbede novčana sredstva za pokrivanje eventualnog gubitka ukoliko se obećana investicija ne realizuje.
Pribićević kaže da niko u EU ne može da shvati takvo ponašanje u Srbiji – da se ljudima uzmu pare i da ih sistem ostavi kratkih rukava. On smatra da je uvođenje jedinstvenog katastra nepokretnosti i registra investitora samo pranje ruku od odgovornosti. To može donekle preventivno da pomogne, međutim, šta s hiljadama prevarenih? To ne može više da se gura pod tepih.
Isto misli i Goran Rodić. On tvrdi da država sipa prašinu u oči kupcima – kako će, tobože, biti sigurniji zbog uvođenja tog katastra ili novog zakona o posredovanju u prometu nepokretnosti, a u stvari samo moraju više da plate brojniju administraciju koja prima platu za ćorav posao. Naš sagovornik objašnjava da informacija o investitoru može samo delimično da pomogne kupcu, ali ko mu garantuje da ga neće prevariti i onaj ko je do juče bio korektan u poslu? Zato bi garancije rešile problem mešetara i eliminisale ih sa tržišta, a kupci bi stekli poverenje i lakše se odlučili na kupovinu koja bi podstakla stanogradnju, a time i celu privredu.
- Kupca ne interesuje na bazi čega će banka investitoru dati garanciju, da li na bazi novčanog pologa ili zaloga na imovinu. Njemu je jedino važno je da bude siguran da neće biti prevaren – kaže nam Rodić. - Na žalost, danas više nema velikih firmi koje grade stanove, a koje su solventne i koje bi mogle da daju garancije. Ali to kupca naprosto ne treba da interesuje. Jednostavno, i manje firme, koje grade stanove, moraju da budu u stanju da obezbede garancije za kupce koji su zainteresovani za predfinansiranje, ukoliko imaju nameru da pošteno rade. I država mora da to zakonski reguliše propisom iz oblasti finansijskog poslovanja.
Sagovornik "Dnevnika" ukazuje i na problem što niko nije tražio da se donese zakon koji bi regulisao tu materiju, zbog čega danas imamo veliko nepoverenje potrencijalnih kupaca koji radije drže žive pare i čekaju gotov stan, umesto da ih ulože u stanogradnju i ubrzaju radove. Posledično, investitori moraju da se zadužuju da bi izgradili objekte, što na kraju poskupljuje kvadrate za iznos kamate koju moraju da plate banci.
Kada se uvede pravilo da se kupcima garantuje za unapred uloženi novac, tvrdi na kraju Rodić, tržište će se pročistiti, kupci će biti sigurni za uloženi novac i promeniće se poslovna klima u Srbiji. Uostalom, to nije ništa nepoznato: tako se radi i u Sloveniji i u Mađarskoj. U Bugarskoj je davanje garancija još uvek na bazi dobre volje, ali svi će pre ili kasnije shvatiti da su one neminovnost.
Investiranje u vlastiti džep
Goran Rodić kaže da je većina nesavesnih investitora zatvorila svoje firme, novac su izneli na račune u inostranstvu koji su van kontrole, tako da su mnogi kupci ostali i bez para i bez stana. Ogroman broj objekata je pod hipotekom, a mnogi koji su uspeli da se usele u svoje stanove sada imaju na grbači i dugove investitora bankama. Istovremeno, veliki deo tih investitora nedostupan je državnim organima i nema imovinu iz koje bi se kupci mogli obeštetiti, a sve to je posledica loših zakona iz prethodnog perioda. Prevaranti su koristili "rupe" u propisima, a mitom i korupcijom dolazili do skupocenih lokacija za male pare. Dakle, da bi se izbeglo takvo stanje, neophodno je i da se licenciraju i investitori i izvođači, što je godinama tražilo "Udruženje građevinara", kao i da se polože bankarske garancije iz kojih bi se kupci obeštetili ukoliko objekti ne budu završeni. Međutim, taj predlog do danas nije našao mesto u zakonu – i spominju ga tek prevareni kupci. I novinari.
