Još se nismo makli dalje od početka. Tako bi ukratko mogao da se oceni projekat izgradnje hidroelektrana na srednjoj Drini, koji je predviđen energetskim sporazumom Srbije, Republike Srpske i Italije, potpisanim pre dve i po godine. Ova investicija vredna 870 miliona evra i dalje je na čekanju.
Projekat "Srednja Drina" predviđa izgradnju tri hidroelektrane: Dubrava, Tegare i Rogačica, ukupne instalisane snage 320 megavata. U Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije ističu da su nedavno obnovljeni razgovori sa Italijanima.
Oglas
Energetski sporazum Srbije i Italije potpisan je u oktobru 2011. Vlada Srbije je u novembru prošle godine potvrdila tekst energetskog sporazuma koji predviđa da se struja iz hidroelektrana na Drini prenosi preko Srbije i Crne Gore, a zatim podvodnim kablom preko Jadranskog mora do Italije. Ministar energetike Zorana Mihajlović izjavila je tada da sporazum sa Italijanima praktično ništa nije promenjen, posebno naglašavajući da se od aneksa ugovora, odnosno izgradnje hidroelektrana nije odustalo.
Obaveza Srbije, kako je tada rekla, bila je da sa italijanskim partnerima proveri da li je taj aneks prihvatljiv, jer su se u međuvremenu pojavljivali još neki projekti i predlog Republike Srpske da promeni određene projekte, od čega se na kraju odustalo. Tri hidroelektrane: Dubrava, Tegare i Rogačica godišnje bi trebalo da proizvodu 1.200 gigavat-sati struje. Italija bi prema planu imala 51 odsto učešća, Srbija 12,25 odsto, a ostatak Republika Srpska i Bosna i Hercegovina.
Kočnice iz Federacije
Izgradnja "Srednje Drine" praćena je čestim sporovima Federacije BiH i Republike Srpske, najčešće oko nadležnosti. Federacija smatra da ovaj posao mora ići preko državne Komisije za koncesije, dok u RS ističu da je ovo projekat iz Sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama RS i Srbije. Kasnije je iskrsnuo i problem vlasničkog udela.
