Dve decenije od puštanja u rad vodosistema "Rzav" obeleženo je novom obustavom tek započetih radova na gradnji brane i jezera u selu Svračkovu. Početi su u proleće 2012, već ujesen prekinuti, i tek prošlog marta izvođačima je plaćen dug od 88 miliona dinara. Sada je situacija još teža.
- Za 2013. godinu ugovoreni su radovi od 413 miliona dinara. Ali, rebalansom budžeta Srbije u junu raspoloživa sredstva svedena su na 263 miliona, što znači da za radove imamo samo 150 miliona. Zato su ponovo prekinuti krajem avgusta – kaže Ljubo Lazović, direktor JP "Rzav" sa sedištem u Arilju.
Oglas
Dvadeset punih godina ovaj sistem radi zahvatajući vodu sa male bujičarske pregrade u Ševelju, što je bilo samo privremeno rešenje do podizanja velike brane i akumulacije. Posao je poveren preduzeću "Hidrotehnika-Hidroenergetika" iz Beograda, uz ugovorenu cenu od 6,33 milijardi dinara i s rokom završetka od 60 meseci.
- Ukoliko Republička direkcija za vode, koja je glavni finansijer sa učešćem 91,05 odsto, bude odvajala po 200 ili 300 miliona dinara godišnje, gradnja će trajati narednih 20 godina i biće znatno skuplja, a stanovnici Arilja, Požege, Lučana, Gornjeg Milanovca i Čačka leti će i dalje ostajati bez vode – ističe Lazović.
Inače, izgradnja sistema "Rzav" započeta je 1987, pa je 26. oktobra 1993. voda sa planinske reke svečano puštena za korisnike u Arilju, Požegi, Lučanima i Čačku, a tri godine kasnije i za Milanovčane, snabdevajući 250.000 žitelja. Magistralni cevovod od fabrike vode na brdu Klik kod Arilja do rezervoara u opštinama, prečnika 1.000 i 1.200 milimetara, dugačak je 72 kilometra, a ulaganja su iznosila 105 miliona dolara.
- Gradnju je sa 70 odsto finansiralo pet pomenutih opština, 30 odsto uložio je Fond voda "Beograd". To je bio jedinstven primer u SFRJ da se pet opština udruži, nešto napravi i pusti u rad sa istovetnom cenom za sve korisnike – veli Lazović.
Povodom dve decenije od početka rada u Arilju je održana svečana sednica Upravnog odbora JP "Rzav", obeležena problemima s kojima se preduzeće sada suočilo kao investitor u gradnji akumulacije, koja bi za sušno doba čuvala 21 milion kubika vode.
- Veoma smo zadovoljni kako radi "Hidroenergetika" i šteta je što je gradnja prekinuta. Oni su čak bili spremni da rade na veresiju, da im se plati kasnije, a ostavili su svoju mehanizaciju na gradilištu u Svračkovu. Predstavnici opština i grada Čačka složili su se na ovoj sednici da od premijera i ministra poljoprivrede zahtevaju nastavak radova na brani. Takođe, predsedniku Republike predlažu da odlikuje JP "Rzav" za 20 godina rada – rekao je naš list Dragan Vasović, predsednik Upravnog odbora preduzeća.
Na kormilu "Rzava" i dalje je Upravni odbor od devet članova.
- Novi zakon nalaže da na čelo javnog preduzeća dođe tročlani nadzorni odbor, pa je na osnovu toga nastao predlog da predsednik bude iz Čačka kao najvećeg ulagača, a po jedan član iz Arilja i reda zaposlenih. Međutim, političari ne mogu da se slože oko toga jer pojedine opštine tvrde da je reč o majorizaciji, pa traže mesto u nadzornom odboru za svog predstavnika – kaže Vasović.
