Rok za završetak izgradnje novog Žeželjevog mosta ističe za manje od mesec dana. Njegova izgradnja, međutim, nije ni blizu kraja, a "Železnice Srbije" kao investitor i špansko-italijanski konzorcijum "Azvi-Tadei-Horta", kao izvođač radova, optužbe za kašnjenje radova prebacuju jedni na druge. Iako se nedavno kao opcija pojavilo i raspisivanje novog tendera, on se odnosi samo na pristupne saobraćajnice i, ako ne bude raspisan u najskorije vreme, Srbija bi mogla da izgubi značajna sredstva iz IPA fondova.
Izgradnja Žeželjevog mosta bila je usporena već u samom startu. Iako je početak radova bio zakazan za mart 2011. godine, građevinska dozvola izdata je tek sredinom aprila, pri čemu deo odgovornosti Železnice prebacuju na izvođača, zbog zakasnele izrade glavnog projekta.
Oglas
S druge strane, izvođač radova tvrdi da su se tokom izgradnje pojavili novi problemi, od kojih je najveći deo prouzrokovan izmeštanjem gasovoda i uklanjanjem ostataka starog Žeželjevog mosta u mnogo većem obimu nego što se to moglo predvideti, s obzirom na to da je uklanjanje tih ostataka već bilo predmet radova početkom 2000, na šta su potrošena i značajna sredstva.
Izvođač Azvi sam je platio uklanjanje novopronađenih ostataka, ali do danas nije uspeo da od investitora naplati novac. Svi ovi problemi doveli su do toga da izvođač radova zahteva produženje roka do sredine 2015. godine, kao dodatna plaćanja u iznosu od više miliona evra, kako zbog produžetka roka tako i zbog nepredviđenih radova. Železnice Srbije, s druge strane, potražuju od izvođača iznos od 5,5 miliona evra za buduće troškove zbog kašnjenja izgradnje mosta za koju smatraju odgovornim isključivo izvođača.
Deo projekta koji se finansira iz sredstava EU, oko 60 odsto od 45 miliona evra, koliko bi most trebalo da košta, skoro je završen. Kasni deo projekta koji je u nadležnosti "Železnica Srbije" koje bi trebalo da obezbede trećinu od ukupne sume.
Pitanje koje se postavlja jeste kada bi most bio završen ako bi se raskinuo ugovor, raspisao novi tender, izabrao novi izvođač i po kojoj ceni bi tada bio završen most. Dodatno, ako bi se naknadno utvrdilo da je raskid bio neosnovan, cena mosta po građane Srbije dostigla bi izuzetno visoki iznos.
Dodatne probleme moglo bi da stvori loše finansijsko stanje "Mostogradnje”, firme koja je delom u vlasništvu države, a koja je na izvođenju radova angažovana kao podizvođač i koja kasni na izvođenju svog dela radova.
