Novi Zakon o legalizaciji objekata, koji predviđa da samo lokalne samouprave određuju cenu i popuste, potpuno je usklađen sa Ustavom i trajno će rešiti taj problem, izjavio je juče (1. oktobar 2013.) ministar građevine Velimir Ilić. On je na početku skupštinske rasprave o predlogu tog zakona rekao da je Ustavni sud proglasio neustavnim deo Zakona o planiranju i izgradnji koji se odnosi na legalizaciju, jer država ne može da određuje cenu legalizacije već je to u isključivoj nadležnosti loklanih samouprava, kao i zato što su zbog predviđenih popusta bili diskriminisani oni koji su platili skupu legalizaciju. Maksimalni rok za plaćanje legalizacije je na rate do 20 godina, ali će lokalne samouprave moća da skrate taj period.
Novi zakon se odnosi na bespravne objekte izgrađene do 11. septembra 2009. godine za koje je zahtev za legalizaciju podnet do 11. marta 2010. U tom roku su podneti zahtevi za legalizaciju oko 720.000 objekata, a prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u Srbiji ima ukupno oko 1,3 miliona objekata neupisanih u katastar.
Ilić je kazao da će postojati pravni vakuum za objekte koji su građeni posle 11. septembra 2009, koji ne mogu da se legalizuju i da je njihova gradnja krivično delo, ali da će biti razgovarano i o tom problemu. To znači da će nadležni organi lokalnih samouprava moći da ruše takve objekte.
Ministarstvo građevine, prema njegovim rečima, nije imalo puno maneverskog prostora zbog Ustavnog suda, jer da je zakon drugačije urađen mogao bi kasnije da bude opet proglašen neustavnim, naveo je Ilić.
- Novi zakon je potpino ispoštovao sve što je Ustavni sud traži i nismo imali mnogo izbora i vraćeno je u okvire zakona – istakao je Ilić.
Predlogom novog zakona je predviđena obimnija projektna dokumentacija i vlasnici objekata će imati veće troškove. Mnogi građani mešaju dva zakona – Zakon o upisu u katastar, koji se primenjuje, i ovaj Zakon o legalizaciji, koji predviđa otprilike redovnu proceduru za dobijanje građevinske dozvole, dodao je ministar. Objekti građeni za tržište, javni i objekti gde su javna okupljanja, moraće da se legalizuju po ovom zakonu.
Ilić je dodao da bi neki novi Zakon o legalizaciji objekata mogao da bude donet jedino ukoliko bi nekada bio promenjen Ustav i poručio poslanicima da imaju to u vidu i ne politizuju taj zakon. Prema njegovim rečima, mnogi gradonačelnici počeli da se žale na zakon, a da ga nisu ni pročitali. Lokalne samouprave će imati pravo da daju olakšice, na primer za osobe za invaliditetom, samohrane majke, socijalno najugroženije, al i one koji su sopstvenim sredstvima opremali infrastrukturu.
Zahtev za legalizaciju, po novom zakonu, treba da sadrži geodetski snimak, projekat izvedenog objekta u tri primerka, dokaz o pravu korišćenja svojine odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, ili dokaz o pravu svojine na objektu, zatim dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta i dokaz o uplati administrativne takse.
Ukoliko uz zahtev nisu podneti svi propisani dokazi, nadležni organ je dužan da zatraži da se dokumentacija dopuni u roku od godinu dana i ukoliko vlasnik objekta ne dostavi tražene papire u roku od šest meseci od prijema obaveštenja zahtev će biti odbijen.
Nadležni organ po prijemu dokaza da su ispunjeni uslovi u roku od 15 dana treba da izda rešenje o građevinskoj dozvoli. U Beogradu se, na primer, cena građevinske dozvole odnosno naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta kreće između 6.000 i 30.000 dinara po kvadratu, u zavisnosti od lokacije.
