Novi Sad je, pre samo pet godina, bio poznat kao treće po veličini gradilište u Evropi, odmah iza Berlina i Amsterdama. Sada su mnoga gradilišta ostala bez radnika, a kompanije "Budućnost" i "Neimar", koje su nekada zapošljavale više od 3.000 radnika i bile sinonim za dobru i kvalitetnu gradnju, sada ne postoje. Njihovu sudbinu, podelile su i mnoge manje građevinske firme, sa po nekoliko stotina zaposlenih.
Radnici, koji su nekada imali solidne zarade, kako objašnjavaju u Samostalnom sindikatu građevinskih radnika Novog Sada, u većini slučajeva, srećom, nisu ostali na ulici. Prisiljeni su, međutim, da rade za "sumnjive" poslodavce, najčešće na crno, bez adekvatne zaštitne opreme, bez prave zarade i prijave, kao i bez mogućnosti da zaštitu zatraže u sindikatu.
- I mi u Novom Sadu smo, nažalost, podelili sudbinu građevinaca cele Srbije – objašnjava Josip Modić, predsednik ovog sindikata. - U Srbiji je, naime, bez posla u građevinskom sektoru, u tranziciji, ostalo gotovo 50.000 radnika, a od onih, koji rade, gotovo svaki drugi radi "na crno", bez adekvatne i redovne zarade.
Radnici se, kako navodi Modić, po gradilištima teraju da rade i po 12, 13 sati, bez slobodnih dana, bez socijalnog i zdravstvenog osiguranja, često se povređuju, zbog nedostatka zaštitne opreme, a povrede i nesreće vrlo često imaju i najgori ishod, pošto završavaju smrću radnika.
- Poslodavci najčešće ne dozvoljavaju sindikalno organizovanje, inspekcije mogu nešto da urade, ali, sporovi po njihovim prijavama traju i više od dve godine, tako da to ima relativno mali efekat, tako da radnici, bukvalno, nemaju mogućnosti da se zaštite – ogorčen je Modić. - Mislimo da bi se rešenje moglo tražiti u tome da država, za koju se, poslednjih godina, najviše radi, uvede nova pravila prilikom konkurisanja na tenderima za dobijanje poslova.
Trebalo bi, objašnjava Modić, da firme koje učestvuju na tenderima, a uredno izmiruju obaveze za sve svoje zaposlene, dobijaju posebne pogodnosti na tenderima.
- U slučaju, ako se primeni ovakav sistem, deo novca, koji država plaća za radove, kroz poreze i doprinose će se vratiti u državnu kasu – navodi Modić. - Sada, međutim, često imamo slučajeve da najveći deo zarade, od državnih poslova, odlazi u džepove tajkuna, a da radnici dobijaju tek mrvice.
Zamajac
Pokretanje ozbiljnih građevinskih radova, odnosno, pre svega izgradnje stanova, uz to što će zaposliti radnu snagu, kako kažu stručnjaci, može za sobom, kao "zamajac" da povuče desetine ostalih delatnosti, od industrije građevinskog materijala pa sve do advokature.
Prava provera
Državni organi, dodaje Modić, ne bi trebalo mnogo da istražuju, kakvo je stanje u kojoj firmi, kad se raspiše tender, i kad proveravaju prijave.
- Dovoljno je da provere, ima li firma sindikat – kaže Modić. - Ako je sindikat formiran, radnici imaju mogućnost da poslodavca "nateraju" da poštuje propise a i odredbe granskog kolektivnog ugovora...
