Nacrtom zakona o legalizaciji, koje je pripremilo Ministarstvo građevinarstva, naknadne građevinska i upotrebna dozvola, "upakovane" u jedno rešenje izdavaće se samo za objekte sazidane do 11. septembra 2009. godine, kako je i ranijim propisima bilo definisano. Pravo na legalizaciju imaće sazidani objekti bez dozvole, ali i ona zdanja gde je prilikom izvođenja radova odstupljeno od izdate građevinske dozvole i potvrđenog glavnog projekta.
Novi rok za podnošenje zahteva za legalizaciju nije predviđen, već će se i po ovom zakonu rešavati prijave podnete po ranije važećim propisima, gde proces legalizacije nije završen. Da bi se naknadno izdala dozvola, vlasnik mora da priloži (ako to do sada nije uradio) glavni projekat u tri primerka, dokaz o pravu korišćenja, svojine ili zakupa parcele, dokaz o plaćenoj naknadi za uređenje zemljišta i dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi. Ako je predmet legalizacije nadziđivanje, pretvaranje zajedničkih prostorija zgrade u stan ili poslovni prostor kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima dostavlja se ugovor sa skupštinom stanara.
Oglas
Vlasnik nelegalnog objekta dužan je da plati naknadu za uređenje zemljišta. Visinu tog nameta određuju lokalne samouprave na osnovu stepena komunalne opremljenosti, godišnjih programa za uređivanje građevinskog zemljišta, urbanističke zone, namene i površine objekta. Nacrtom zakona, međutim, nije predložen popust već se takva mogućnost daje opštinama i gradovima. Dakle, prema nacrtu, opštine i gradovi mogu da propišu umanjenje naknade ako je vlasnik izgradnjom nelegalnog zdanja rešio stambeni problem i ako on i njegovi članovi domaćinstva nemaju drugu nepokretnost u svojini na teritoriji lokalne samouprave gde se nalazi objekat koji je predmet legalizacije. Takođe, opštine i gradovi mogu da umanje naknadu ako je vlasnik opremio građevinsko zemljište svojim novcem, sredstvima mesnog samodoprinosa srazmerno učešću u opremanju. Zakonodavac, međutim propisuje da naknada može da se plati odjednom ili na mesečne rate najduže na period od 20 godina.
Objekti za koje je podnet zahtev za legalizaciju mogu privremeno da se priključe na komunalnu infrastrukturu.
Prema ranijim najavama ministra Velimira Ilića, ovaj zakon je prvenstveno namenjen vlasnicima zdanja koji ne mogu da se upišu u katastar prema Zakonu o posebnim uslovima za upis svojine na nelegalno izgrađenim objektima. Međutim, on će se primenjivati i u slučajevima kada je vlasnik upisao objekat u katastar, ali ipak želi naknadno izdatu građevinsku i upotrebnu dozvolu.
Od komšija na odstojanju
Objekti sazidani na zemljištu nepovoljnom za građenje ne mogu biti legalizovani. To važi i za zdanja sazidana od materijala koji ne obezbeđuju trajnost i sigurnost. Dozvole nema ni za one koji su zidali na površinama javne namene, u zonama prirodnog ili kulturnog dobra. Prilikom legalizacije vodiće se računa i o udaljenosti objekta od susednog zdanja. Međutim, ako komšija da saglasnost, onda problema neće biti. U svakom slučaju tek kada se proces pravosnažno okonča i odbije zahtev za legalizaciju moguće je rušenje. Građevinski inspektor bez odlaganja može da donese rešenje o rušenju ako utvrdi da se objekat sada gradi bez dozvole ili je bez dozvole zidan posle 11. septembra 2009. godine.
