Samo građevinskim firmama u Srbiji država duguje od 600 miliona do čak milijardu evra, što je, uz slabe investicije, jedan od glavnih razloga zbog kojih je broj zaposlenih u građevinskoj industriji prepolovljen od početka krize. Klupko je, međutim, teško odmotati jer preduzeća ne mogu da naplate potraživanja od države, samim tim nemaju novca da isplate podizvođače, niti vrate kredite, kako kažu, sa zelenaškim kamatama. Epilog su masovna otpuštanja radnika i propadanje firmi.
Zakon o rokovima za izmirenje novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, kojim privatni sektor svoje obaveze mora da plati najkasnije za 60 dana, a država za 45, primenjuje se od 31. marta i očekivalo se sa će bar delom da reši nagomilane probleme industrije koja je potpuno posustala poslednjih godina. Ovim zakonom planirane su zatezne kamate, prekršajne kazne i kontrola za odgovorne koji ove rokove ne budu poštovali.
Oglas
- Još je rano govoriti, videćemo da li će se i koliko ovaj Zakon primenjivati. Ovakva vrsta finansijske discipline bi svakako trebalo da pomogne da preduzeća ne propadnu, da postanu likvidnija – kaže za Danas Goran Rodić. Ministarstvo finansija je, napominje on, predložilo da se deo starog duga preduzećima pretoči u vrednosne papire, što, kako kaže, za građevince ništa ne znači.
- Građevinske firme su uzimale velike kredite i takav način vraćanja duga bi imao smisla samo kada bi oni koji su uzimali te pozajmice mogli na isti način da ih reprogramiraju – napominje Rodić. Veliki problem, zbog kog uostalom nema novca, jeste to što nema više velikih investicija u Srbiju. Najveće građevinske poslove u našoj zemlji, ističe Rodić, dobijaju strane firme, koje ne izdvajaju za PDV, a koje država plaća iz međunarodnih kreditnih linija, i zato bi, smatra naš sagovornik, pomoglo kada bi oni koji dobiju novac od države platili posao podizvođačima i drugim kooperantima.
Uzimanje nepovoljnih kredita i grcanje u dugovima zbog, malo je reći, ne fer odnosa države prema njima, najbolje su osetili zaposleni u putarskim preduzećima. Predsednica sindikata u PZP Beograd Sonja Vukanović kaže da prema podacima koje oni imaju, država duguje putarskim preduzećima u Srbiji gotovo 3,5 milijarde dinara. „Koliko ja znam ništa od tog duga nije vraćeno, a ne treba ni da pričam po koliko lošim uslovima uzimamo kredite. Bilo je priče da će krajem godine iz nekih subvencija vratiti deo od 500 miliona dinara, ali od toga nije bilo ništa“, kaže Vukanović.
Zbog loših privatizacija 3.000 radnika u putarskim preduzećima, napominje ona, ostalo je bez posla, a 10.000 njih strahuje za svoja radna mesta. Vukanović ističe da od države nema ni traga ni glasa, da se niko od nadležnih ne obazire na njihove probleme, uprkos njihovim stalnim upozorenjima i molbama.
- Logično je da strani investitori neće da dođu kod nas. Kako da dođu tamo gde ne postoji infrastruktura. U jednom od preduzeća koje održava 700 kilometara puteva imamo situaciju da postoje zalihe za plate najviše do juna. Šta će biti posle? A država daje 14 milijardi dinara Železnici, a putarima svega šest milijardi. Recite, ko u Srbiji još putuje vozom – napominje Vukanović.
Kazne do 150.000 dinara
Prema Zakonu o rokovima plaćanja, javna preduzeća, lokalne samouprave i republički organi imaju obavezu da trezoru dostave izveštaj o preuzetim obavezama i ukoliko ih ne plate u roku, biće obustavljena sva druga plaćanja dok ne izmire to dugovanje. Kazne za ministre, predsednike opština, državne sekretare, koji ne budu poštovali ovaj Zakon su od 5.000 do 150.000 dinara.
