Među projektima Zavoda za urbanizam Vojvodine izdvajaju se četiri koja se odnose na prekograničnu saradnju. Dva su vezana za IPA-program Mađarska-Srbija, koji se odnose na rehabilitaciju prekograničnih putnih pravaca na prelazima Đala i Bajmok, a dva su iz programa Jugoistočne Evrope i odnose se na reke Dunav i Tisu. Direktor Zavoda Vladimir Zelenović kaže da je ukupna vrednost prva dva projekta 820.000 evra, od čega je Vojvodina dobila 700.000 bespovratnih sredstava kao donaciju, a 120.000 je sopstveno učešće. Za njih je do sada urađena projektna dokumentacija za izgradnju ukupno 95 kilometara priključnih saobraćajnica za pomenuta dva granična prelaza.
Projektom rehabilitacije prekograničnog putnog pravca Bačalmaš-Bajmok predviđeni su radovi na teritoriji opštine Bačka Topola od granice s Mađarskom, graničnog prelaza Bajmok do samog naselja dugog 45 kilometara. Rehabilitacija prekograničnog putnog pravca Tisasiget-Đala predviđa radove na 47,8 kilometara puta na teritoriji opština Novi Kneževac i Čoka od graničnih prelaza Đala (Mađarska) i Rabe (Rumunija).
Jedan od projekata za koji je Zavod konkurisao naslanja se na prethodni koji se odnosi na granični prelaz Đala, a reč je o dobijanju novca za početak asfaltiranja puta. Vrednost tog projekta je 900.000 evra, a EU će dati donaciju od 750.000 kojom će se moći rehabilitovati četiri do pet kilometara puta. Drugi projekat Zavod je uradio s Fondom “Evropski poslovi“, a odnosi se na izradu glavnih projekata za rehabilitaciju starog graničnog prelaza Horgoš-Reske. Tu se radi o 50 kilometara puta u opštinama Subotica i Kanjiža, a ide od Palića preko Kanjiže na stari granični prelaz koji sada nije u funkciji. Treći projekat je urađen s Univerzitetom u Segedinu i podrazumeva stvaranje zajedničkih parametara vezanih za izradu dokumentacije u pograničnim zonama. Zelenović kaže da je za te projekte iz oblasti putne infrastrukture prvenstveno trebalo da konkurišu “Putevi Srbije“, koji su upravljači puteva, zatim naš Sekretarijat za privredu, koji ima neke nadležnosti kod državnih puteva drugog reda, ili, pak, Fond za kapitalna ulaganja, koji radi rehabilitaciju puteva u Vojvodini, ali nisu. Zato je uskočio Zavod da bi se iskoristile pare iz IPA-fonda. Sagovornik smatra da bi neko trebalo da koordinira tim poslovima, da Vlada Vojvodine mora da napravi nove institucije neophodne za prihvatanje velikih svota novca koje će doći iz EU jer oni su mogli konkurisati za manje sume, međutim, ako se ukaže prilika za povlačenje, na primer, deset miliona evra za asfaltiranje puteva u Vojvodini, neće moći da konkurišu već će to morati ili Razvojni fond Vojvodine, ili Fond za kapitalna ulaganja, ili Sekretarijat za privredu.
