Pepeo, koji se tradicionalno smatra otpadom u proizvodnji električne energije, u termoelektranama Elektroprivrede Srbije dobija novu ulogu u građevinskoj industriji. Milena Đakonović, direktor Sektora za energetsku efikasnost u EPS, istakla je na Međunarodnoj konferenciji "Pepeo, šljaka, gips – sirovine za cirkularnu zelenu ekonomiju" značaj pepela kao vezivnog materijala u betonu, što doprinosi kvalitetu i omogućava uštede.
.jpg)
Ilustracija (Foto: Pixabay)
Oglas
Đakonović je objasnila da je EPS unapredio procese korišćenja pepela, uvođenjem malovodnog sistema sakupljanja, transporta i odlaganja u termoelektranama Kostolac A i B, Nikola Tesla B i Kolubara A5, a sličan projekat započet je i u TENT A. U Kostolcu su izgrađeni silosi i pristanište za preuzimanje pepela, što olakšava njegovu distribuciju.
Željko Ilić, direktor za proizvodnju energije u TE-KO Kostolac, podsetio je na prvi visokoefikasan sistem odsumporavanja vlažnim postupkom na bazi krečnjaka, pušten u rad 2020. godine u TE Kostolac B. Ovaj sistem značajno smanjuje emisiju sumpornih oksida i praškastih materija, a kao nusproizvod nastaje gips, koji je upisan u Registar nusproizvoda i Evropski registar hemikalija (REACH), što omogućava njegovu prodaju.
Do kraja oktobra 2023. godine, EPS je proizveo 117.000 tona gipsa. Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku Srbije, očekuje da će proizvodnja gipsa u EPS-u dostići oko 400 hiljada tona puštanjem u rad bloka B3 termoelektrane Kostolac i postrojenja za odsumporavanje na TENT A3-A6.
Ovaj napredak u iskorišćavanju pepela i gipsa iz termoelektrana EPS-a predstavlja važan korak ka cirkularnoj zelenoj ekonomiji, transformišući otpad u vredne resurse za građevinsku industriju i doprinoseći održivom razvoju.
U svetu se sprovode brojna istraživanja o korišćenju otpada. Utvrđeno je da dodavanje pepela poboljšava kvalitet betona, dok celulozni otpad povećava čvrstinu cementa.
