Najviše se gradi u Beogradu - pokazali su novi zvanični izveštaji o stanju na tržištu nekretnina u Srbiji. Takav trend je bio i očekivan, ali su pravo iznenađenje opštine koje su posle prestonice zauzele vrlo visoka mesta po broju novih kvadrata i planovima gradnje.
Većina građevinskih dozvola izdata je za izgradnju stambenih zgrada (Foto: Depositphotos)
Sve više se analizira tržište nekretnina zbog lošijih ekonomskih uslova, posebno u onim delovima sveta u kojima se, kao i u Srbiji, ono koristi kao alternativa tržištu kapitala, izveštava Blic.
Često se iznenadimo gledajući zvanične izveštaje kada se manje sredine pokažu podjednako interesantne investitorima kao i veliki gradovi. Tako se prema izveštaju o građevinskim dozvolama za februar Republičkog zavoda za statistiku, najveća građevinska aktivnost, posle Beograda, očekuje u Raškoj oblasti, gde je i Kopaonik.
Praktično, Beograd je na prvom mestu, a Raška na drugom. Sledi Mačvanska oblast (9,5 odsto), Sremska (7,8 odsto) i Južnobačka oblast (6,8 odsto).
U Raškom okrugu se nalazi inače pet opština: Kraljevo, Novi Pazar, Raška, Tutin i Vrnjačka banja.
Od nešto više od 12 milijardi dinara očekivane vrednosti radova u Raškoj, oko 66 odsto vrednosti će se dobiti od novogradnje (oko 7,92 milijarde dinara), dok je ostalih 33 odsto rezervisano za ostale vrste radova, prenosi Blic.
Prema izveštaju RZS, u Srbiji je u februaru izdato 1.995 građevinskih dozvola. Rapidan uzlet rekli bi mnogi imajući u vidu da je reč o rastu od čak 31,6 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Većina dozvola izdata je za stambene zgrade, a podaci govore i da su najpoželjniji veći stanovi.
Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama 8,4 odsto stanova biće građeno u zgradama sa jednim stanom, sa prosečnom površinom od 144,2 metara kvadratnih, a 90,4 odsto stanova biće gradjeno u zgradama sa tri ili više stanova. Njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosice 60,6 metara kvadratnih.
Cene kvadrata u Srbiji ne prestaju da rastu. Prema poslednjim podacima oglasnog portala Nekretnine.rs, u februaru su cene kvadrata najviše rasle u naselju Pantelej u Nišu. Tamo je kvadrat poskupeo u februaru za 5,99 odsto te se prosečna cena popela na nivo od 1.097 evra.
Drugi najveći rast prosečnih cena kvadrata zabeležen je u Novom Sadu, u centru grada, i to za 4,29 odsto te je tamo prosečna cena kvadrata dostigla 1.896 evra. Jedini pad prosečnih cena, od 1,5 odsto, zabeležen je u Beogradu na opštini Palilula gde je kvadrat u februaru u proseku cenjen na 1.970 evra.
Najviša cena prosečnog kvadrata u Srbiji je i dalje u centru Beograda, koji je u februaru porastao za 1,75 odsto i tako se popeo na nivo od 2.679 evra. Na drugom mestu u Beogradu, po visini prosečnih cena, ali i Srbiji, je Vračar gde su cene rasle 1,07 odsto i trenutno iznose 2.551 evro.
Što se Evrope tiče, prema poslednjem izveštaju Evrostata, u poslednjih 11 godina kvadrati su poskupeli za čak 42 odsto. Takođe, cene kuća su od 2010. godine više nego udvostručile u sedam EU zemalja: Estoniji, Mađarskoj, Luksemburgu, Letoniji, Češkoj, Austriji i Litvaniji.
