U Srbiji se trenutno projektuje i gradi 1300 kilometara auto puta i brzih saobraćajnica, a da je ulaganje u kapitalne investicije strategija države potvrđuje i to što je budžetom za 2022. godinu za ove namene predviđeno izdvajanje od 486 milijardi dinara, 86 više nego ove godine. To praktično znači da izdvajanje novca za kapitalne projekte ostaje i dalje stub razvoja srpske ekonomije, što je i definisano Programa 2020-2025.
.jpg)
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Oglas
U Ministarstvu građevinarstva za Blic Biznis kažu da njihovi projekti se realizuju u skladu sa predviđenom dinamikom, i dodaju da je od 2012. godine izgrađeno ukupno oko 350 kilometara auto-puteva. U ovom trenutku se projektuje i gradi sveukupno oko 1300 kilometara auto-puta i brzih saobraćajnica. Poslednjih godina vrednost investicija u saobraćajnu infrastrukturu iznosi oko 23 milijarde evra.
Za Moravski koridor, deonicu Pojate – Preljina, 110km, procenjena vrednost projekta je 943 miliona evra i planirano je da se završi do 2023. godine. Na projektu se radi u tri smene i angažovano je oko 1900 radnika i 800 jedinica mehanizacije. U januaru je planiran završetak deonice od petlje Preljina do petlje Pakovraće, a krajem 2022. godine planirano je otvaranje cele deonice. Ovaj koridor će spojiti Кruševac sa Кraljevom i Čačkom. Pored auto-puta, projekat obuhvata i regulaciju Zapadne Morave i njenih pritoka.
Za auto-put "Miloš Veliki", deonicu Preljina – Požega, 30.9km, procenjena vrednost je 450 miliona evra i svi radovi trebalo bi da budu završeni do januara naredne godine. Radovi se izvode na Potezu 1 (tunel Laz), Potezu 2 (tunel Munjino brdo) i Potezu 3 (trasa autoputa). Tokom septembra i oktobra počelo je probno asfaltiranje trase.
Za Fruškogorski koridor, deonicu Novi Sad - Ruma, 47,7km, procenjena vrednost je 606 miliona evra i ovaj koridor bi trebalo da se završi za tri godine. On je definisan i kao važan ekološki projekat jer probijanjem dva tunela od 3,5km trebalo bi da se zaštiti životna sredina u nacionalnom parku jer preko Iriškog venca više neće ići motorna vozila. Do kraja godine planiran početak radova na mostu preko Dunava.
Auto-put Ruma – Šabac je dužine 22km, a deonica Šabac – Loznica, koja će biti izgrađena u profilu brze saobraćajnice, je 55km. Planirana je izgradnja ukupno 56 objekata od čega 54 mosta i 2 petlje. Izgradnja brze saobraćajnice od Beograda do Šapca će se voziti manje od 40 minuta. Radovi se odvijaju planiranom dinamikom, angažovano je oko 300 ljudi i 128 jedinica mehanizacije. Radovi na mostu preko Save završeni su 50%, a nadležni najavljuju da će radova na mostu biti završeni čak 6 meseci pre ugovorenog roka.
Auto-put Кuzmin - Sremska Rača sa mostom preko reke Save iznosi 18km, dok je vrednost investicije 220 miliona evra. "Beograd - Sarajevo" prvi je auto-put koji će direktno povezati Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, odnosno Republiku Srpsku. U okviru izgradnje ovog auto-puta je i izgradnja mosta na Savi u Sremskoj Rači, ukupne dužine 1.310 metara. U julu su potpisani i Sporazumi o graničnim prelazima sa Savetom Ministara Bosne i Hercegovine čime su u potpunosti precizirani granični prelazi.
Na trasi brze saobraćajnice Iverak – Lajkovac će se nalaziti 25 objekata, jedna petlja i 19 mostova, a brza saobraćajnica imaće po dve trake u oba smera i projektovana je za brzinu do 100 kilometara na sat. Ova saobraćajnica će krak auto-puta "Miloš Veliki" produžiti do Valjeva. U toku su intenzivni radovi na tri deonice Iverak – Lajkovac. Imaće 19 mostova, a projektom je predviđeno i uređenje toka reke Кolubare čime ćemo zaustaviti plavljenje u ovom delu Srbije.
Otvoreni su radovi na deonici auto-puta Miloš Veliki – Novi Beograd – Surčin 31. marta 2021 godine. Na projektu Novi – Beograd Surčin otvoreni su radovi prema petlji Surčin i budućem Nacionalnom Stadionu a na pod-deonici 1 od Niša ka Pločniku radovi će početi u novembru.
Autoput E-80 Niš-Merdare, preko Prištine povezaće Srbiju sa albanskom obalom, i predstavljaće vezu Кoridora 10 sa Rutom 6 (Skoplje-Priština) i Rutom 2b (Sarajevo-Podgorica-Vlora). Cilj projekta je pored bolje regionalne povezanosti i ušteda u vremenu putovanja, operativnim troškovima putovanja i povećanje bezbednosti.
