Evropska komisija želi da ubrza energetsku obnovu zgrada u EU u narednih deset godina, što bi trebalo da doprinese ostvarenju cilja da Evropa do 2050. bude klimatski neutralna.
.jpg)
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
To konkretno znači energetsku obnovu još 10 miliona kuća i stanova, poslovnih i javnih zgrada do 2030, odnosno ukupno 35 miliona, istakao je evropski poverenik za energetiku Kadri Simson, predstavljajući plan.
- Znamo da je to moguće jer elementi ovoga što predlažemo već postoje, rekao je, navodeći kao primjer programe u Litvaniji, Češkoj i Švedskoj.
EU želi da do 2050. bude klimatski neutralna i Komisija je nedavno predložila da se emisije CO2 smanje za 55 odsto do 2030. u odnosu na nivo iz 1990, prema sadašnjih 40 odsto.
Evropski parlament predlaže smanjenje za čak 60 odsto. Dogovor o tome EU bi trebao postići do kraja godine.
Zgrade u EU odgovorne su za 40 odsto ukupne potrošnje energije u EU i za 36 odsto emisije gasova sa efektom staklene bašte, navodi Komisija.
Gotovo tri četvrtine ih je energetski neefikasno po modernim standardima i mnoge za grejanje koriste fosilna goriva. Svake godine energetski se obnovi svega jedan odsto, a Komisija želi da udvostruči tu stopu.
Da bi se ostvarili ciljevi do 2030, emisije od energije koja se koristi za grejanje i snabdevaju električnom energijom zgrada u EU-u moraju se smanjiti za 60 odsto.
Zvaničnici u Briselu nadaju se da će taj "talas obnove" pomoći 34 miliona evropskih građana koji teško plaćaju račune za potrošnju energije, te da će otvoriti 160.000 novih radnih mesta u građevinskom sektoru. Procenjuje se da će za ostvarenje tog ambicioznog cilja trebati 275 milijardi evra dodatnih ulaganja svake godine.
Komisija će iduće godine sprovesti reviziju Direktive o energetskoj efikasnosti zgrada i Direktive o energetskim svojstvima zgrada i predložiti njihove izmene. Između ostalog biće predloženo postupno uvođenje obavezujućih minimalnih standarda kad je reč o energetskim svojstvima postojećih zgrada.
