Javnom prezentacijom urbanističkog projekta za blok 26 na Novom Beogradu nastavlja se planska razrada jedne od najeksluzivnijih građevinskih lokacija u gradu. Na osnovu pobedničkog rešenja sa arhitektonskog konkursa izrađen je i usvojen Plan detaljne regulacije 2016, ali je taj plan izmenjen prošle godine kako bi se deo planiranih objekata prenamenio u stambenu funkciju.
Konkretno, poslovni objekat planiran između izgrađenih blokova duž Bulevara Mihajla Pupina postao je kombinovano poslovno-stambeni, a ukupna površina za stanovanje na nivou celog bloka uvećana je sa 26% na 30% učešća u ukupnoj nadzemnoj građevinskoj površini. Urbanistički projekat zaokružio je proces prenamene i samo definisao raspodelu namena u okviru pojedinačnih planiranih objekata. Inicijativu za izmenu namene pokrenuli su Energoprojekt a.d. i Napred a.d., potencijalni investitori i vlasnici ovog perspektivnog komada Novog Beograda.
3D prikazi planiranih objekata (www.beobuild.rs)
Kao opšta tendencija u gradskom urbanizmu, i u ovom planu teži se uvećanju udela stambenog prostora i novoj funkcionalnoj preraspodeli unutar planirane komercijalno-poslovne zone. Od pet planiranih objekata u okviru komercijalno-poslovne zone K3, urbanističkim projektom pokriveni su objekat 1, 2 i 3, dok su poslovne kule sa aneksima (objekti 4 i 5) samo definisani ukupnim gabaritom. Na arhitekturi objekata ističu se baze i akcenti više spratnosti, koji su odvojeni povučenim spratom veće spratne visine. Maksimalne visine objekata kreću se od 52m na "objektu 3", preko 57m na "objektu 2", do najvišeg venca na "objektu 1" čija visina doseže skoro 65 metara. U ova tri objekta planirana je izgradnja 743 stambene jedinice sa brojnim dodatnim sadržajima koji će pratiti ekskluzivno stanovanje.
Najveća promena napravljena je na objektu 1, koji je prenamenom i raspodelom funkcija iz poslovnog pretvoren u stambeni objekat, sa 62% ukupne površine namenjene stanovanju. Objekat 2 i 3 takođe su dominantno stambeni sa nešto izmenjenim odnosom namena, gde je objekat 2 gotovo monofunkcionalan sa udelom stanovanja od 90%, a objekat 3 postaje kombinovane-namene sa 56% površine namenjene stanovanju. To znači da razrađeni deo plana BGRP definiše kroz 36% površine namenjene komercijalno-poslovnim delatnostima i čak 64% stanovanju. Da bi blok 26 ispunio zadate parametre iz PDR-a, a dalje i ostvario funkciju gradskog centra, projekat se oslanja na dve parcele duž Bulevara Zorana Đinđića sa planiranim kulama 100% poslovno-komercijalne namene. Imajući u vidu da najveći deo komercijalno-poslovnih kvadrata nisu ni obuhvaćeni urbanističkim projektom, kao i da je njihova realizacija na dugom štapu, mora se izbeći scenario u kome se blok 26 polako pretvara u još jednu stambenu četvrt.
