Glavni grad do kraja godine trebalo bi da dobije detaljan Plan generalne regulacije sistema zelenih površina. On će biti planski osnov za nove zelene površine, ali i za očuvanje postojećih. Ono što se već zna je da će uskoro ozelenjeno biti deset školskih dvorišta u ekološki najugroženijim delovima prestonice, ali i da će 2019. na vrhu zgrade Gradskog stambenog biti izgrađen zeleni krov kako bi se povećala energetska efikasnost. Kako za Politiku ističe gradonačelnik prof. dr Zoran Radojičić, osim ovoga predstoji i niz malih ekoloških projekata čiji je cilj zeleniji i zdraviji Beograd. Sve ovo je važno jer glavni grad ulazi i u proces kandidovanja za Zelenu prestonicu Evrope 2022.
– Reč je o konkursu koji raspisuje EU. Samo kandidovanje je veliki korak, jer podrazumeva da ocenimo trenutno stanje i postavimo jasne kriterijume za unapređenje u svakoj od 12 oblasti. Neke od njih su ublažavanje klimatskih promena, adaptacije na te promene, održiva urbana mobilnost, održiva namena zemljišta, priroda i biodiverzitet, kvalitet vazduha, nivo buke, tretiranje smeća... – navodi gradonačelnik dodajući da epitet „zelena prestonica” donosi mnoge koristi.
Beograd (www.pixabay.com)
– Svakome od nas je važno da udiše čist vazduh, da nam reke budu čiste i da pijemo kvalitetnu vodu. Pored toga, ekološki gradovi imaju više turista, a i interesantniji su i za investitore. Sam proces prijave Beograda će nam dati mehanizme da sistematski pratimo napore u ovoj oblasti i da merimo koliko smo postigli. Važno mi je da dobijemo ovu prestižnu titulu u godinama koje su pred nama, ali je još važnije da nas ovo pokrene da uradimo mnogo zelenih projekata i učinimo Beograd zdravijim i lepšim mestom za život. U tome će nam biti značajna iskustva Ljubljane koja se pripremala gotovo deset godina i koja se prijavljivala četiri puta pre nego što je bila proglašena za Zelenu prestonicu Evrope 2016. – podseća Radojičić koji je u Starom dvoru svečano potpisao i Sporazum gradonačelnika za klimu i energiju.
– Sporazum okuplja lokalne vlasti koje treba da sprovedu klimatske i energetske ciljeve EU na svojoj teritoriji. Njime smo se obavezali da u naredne dve godine uradimo Akcioni plan održive energije i klime (SECAP) čiji je glavni cilj da predvidi mere kojima će se u Beogradu do 2030. godine smanjiti emisija ugljen-dioksida za 40 odsto. On je glavni uzrok globalnog zagrevanja, a time i klimatskih promena – ukazuje gradonačelnik.
Aktivnosti koje će prestonica preduzeti na osnovu ovog Sporazuma tiču se energetske efikasnosti u zgradama sa velikom potrošnjom energije, veće upotrebe obnovljivih izvora energije i ekološki prihvatljivih goriva u javnom prevozu.
U toku narednih 15 meseci biće izrađen Akcioni plan za „Zeleni grad”, ali i Akcioni plan za održive izvore energije i klimu. Izrada akcionih planova deo je projekta koji su donacija Udruženog fonda Japana i Evropske banke za obnovu i razvoj. Kako je istakao gradonačelnik istakao, u svemu ovome biće konsultovani stručnjaci iz zemalja koje su u oblasti životne sredine trenutno ispred Srbije.
