Grad će po ugledu na republiku ubuduće procenjenu vrednost zemljišta umanjivati na svakoj sledećoj licitaciji, s ciljem da se poveća procenat prodatih lokacija i da se više gradi u Beogradu, rekao je gradski menadžer Goran Vesić. On je, obrazlažući nove odluke o građevinskom zemljištu i načinu izmirenja dospelog duga po osnovu naknade za uređivanje građevinskog zemljišta na današnjoj sednici Skupštine Beograda, istakao da republika već nekoliko godina primenjuje ovu praksu prilikom prodaje građevinskog zemljišta.
- Uprava javnih prihoda izvrši procenu, a zatim se zemljište oglasi. Grad Beograd je prošle godine imao 16 licitacija, od čega je osam uspelo. Do sada je praksa grada bila da se ponovo traži procena, koja je manje-više bila ista. Za razliku od grada, republika na drugoj licitaciji daje početnu cenu nižu za 20 odsto, a na trećoj licitaciji cena je 60 odsto od procenjene vrednosti. Zato je republika lakše prodavala lokacije zbog čega je grad odlučio da se usaglasi sa republikom - istakao je gradski menadžer.
Vesić je precizirao da u Beogradu ima skoro 500 aktivnih gradilišta, od čega 69 posredstvom Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. On je izrazio nadu da će do kraja ove godine 80 odsto Beograda biti pokriveno planovima, što je osnov da se dobijaju građevinske dozvole.
Gradski menadžer je naglasio da Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda trenutno potražuje 35 milijardi dinara, od čega 17 milijardi od firmi koje su otišle u stečaj, tri i po milijarde od presuđenih sporova u korist grada, koje teško može da naplati, i ostatak od 14,5 milijardi od firmi protiv kojih se vode sporovi. On je podsetio da je do pre nekoliko godina u gradu bila praksa da investitori plaćaju samo 10 odsto naknade za građevinsko zemljište prilikom sklapanja ugovora, što nadalje nije kontrolisano.
- Tako je nastalo 35 milijardi duga. Za taj novac moglo je da se izgradi 150 vrtića ili da se kupi 1.500 autobusa. To je bila organizovna pljačka budžeta Grada Beograda. Nova odgovorna vlast je promenila proceduru prilikom sklapanja ugovora, te se tako traže hipoteke ili bankarske garancije. Zbog toga u poslednje dve i po godine nema nijednog dinara duga - dodao je Vesić.
On je napomenuo i da je grad na svim objektima čiji vlasnici nisu izmirili svoje obaveze upisao u katastru zabelešku o sporu, a kupci se upozoravaju da je objekat predmet sudskog spora. To je bio način, dodao je Vesić, da se zaustavi „vrlo perfidna pljačka”.
Goran Vesić je istakao i da je grad ponudio kompanijama svojevrsni reprogram i da ukoliko potpišu novi ugovor sa gradom i daju adekvatna sredstva obezbeđenja, biće oslobođeni kamate, a dug mogu da plate na 12 rata. Ukoliko to urade u roku od četiri meseca jednokratno, biće oslobođeni plaćanja za čak 50 procenata glavnice.
- To je naša poslednja ponuda ovim investitorima. Važno je da neće moći da prodaju stanove, da pretvore u kapital ono što su uradili, dok Gradu Beogradu ne plate ono što duguju. Ovo je pravi primer na koji se način odgovorno rešavaju problemi, koje je neko drugi ostavio, i kako se uvodi red - potvrdio je gradski menadžer.
