Zakon o ozakonjenju usvojen pre mesec i po dana, za nadležne je jednostavan i jeftin, kažu, u brzoj proceduri trebalo bi da se legalizuje milion i po objekata. Kroz obuke nadležnih komisija koje idu po terenu, u pojedinim gradovima pokušavaju da smanje građanima troškove ozakonjenja.
Dok čekaju građevinske inspektore i rešenje o rušenju, koje im je neophodno da bi legalizovali objekat, vlasnici stanova i kuća na šalterima nadležnih službi informišu se o tome kako da ozakone bespravnu gradnju.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Da bi se nelegalan objekat legalizovao, investitori i građani moraju da imaju rešenu imovinu, elaborat geodetskih radova sa trenutnim stanjem, projektnu dokumentaciju i, u zavisnosti od kvadrature, plaćenu taksu od tri hiljade do tri miliona dinara. U ariljskom kraju geodete kažu da su cene mnogo niže u manjim mestima.
- Mi se kao privatne geodetske organizacije trudimo da na mestima gde vlasnik ima više objekata za snimanje da koliko možemo umanjimo cene – tvrdi Branko Bošković iz „Geoprojekta“ u Arilju.
U prestonici geodetski snimak za kuću od 100 kvadratnih metara košta 12 hiljada dinara.
- Pojedinačno kada se rade stanovi u zgradama ne bi trebalo da pređe cenu izrade geodetskog elaborata i geodetski snimak preko, da kažem, 20 hiljada dinara. Što se tiče izveštaja o zatečenom stanju, tj. jedne manje verzije projekta kreće se od dva evra pa naviše po bruto kvadratnom metru – ističe Slobodan Savović iz „Agencije za geodetske usluge“.
Primera radi, ukoliko je investitor nepoznat, vlasnici stanova u nelegalnoj zgradi, da bi je ozakonili, moraju sami da angažuju arhitektu. Za objekat od 800 kvadratnih metara za izradu projektne dokumentaciju treba da izdvoje 1.600 evra.
Kroz obuke nadležnih komisija koje idu po terenu, u pojedinim gradovima pokušavaju da smanje građanima troškove ozakonjenja.
- Kada geometar dolazi u jednu ulicu da se taj jedan geometar angažuje za više kuća, jer onda značajno pada cifra evidentiranja, a ne da svaki vlasnik zove pojedinačno danas jednog geodeta, a sutra drugi drugog i to mnogo povećava troškove – objašnjava Zvonko Kovačević, načelnik „Odeljenja za urbanizam“ iz Kraljeva.
Sve je više i nelegalnih zgrada sa takozvanim bezimenim građevinskim dozvolama, jer je graditelj nestao odmah po prodaji stanova. Stručnjaci savetuju da vlasnici pojedinačno knjiže stanove, a da lokalne samouprave koje su tim osobama izdavale dozvole, plate ozakonjenje zgrade.
