Posle pritiska Brisela na Rusiju da odustane od gradnje „Južnog toka“, kojim je ruskim gasom trebalo da se snabdeva istočna Evropa, desetak zemalja Evropske unije pisalo je prošle nedelje Briselu tražeći da se zaustavi i gradnja „Severnog toka 2“, jer je, kako tvrde, u suprotnosti s interesima Evropske unije. Tom cevi ruski gas bi trebalo da se transportuje iz Rusije, ispod Baltičkog mora, do Nemačke.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Oglas
U pismu Evropskoj komisiji, koje su potpisale Bugarska, Češka, Estonija, Grčka, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija i Slovačka navodi se da bi ovaj projekat mogao da izazove dodatnu destabilizaciju transporta preko Ukrajine, odnosno njene prihode od tranzitnih taksi.
S tim se slaže i evropski komesar za energetiku Migel Arijas Kanjete, dodajući da je Ukrajina bezbedna tranzitna ruta i da bi gas trebalo da teče tim pravcem. Prenebregava se činjenica da je Moskva odavno najavila da će 2019. u potpunosti obustaviti tranzit gasa preko Ukrajine kako bi se izbegla dalja neizvesnost u snabdevanju gasa Evropom.
- S obzirom na to da Srbija, s druge strane, nije viđena ni u jednom velikom gasnom projektu, sprečavanjem proširenja „Severnog toka 2“, mi bismo mogli biti na gubitku. Gas koji bi išao „Severnim tokom 2“ i koji bi se skladištio u Baumagartenu, najvećem evropskom skladištu gasa u Austriji, Srbija, ipak, može da povuče taj energent u slučaju potpunog prekida gasa preko Ukrajine – precizira Migel Arijas Kanjete.
Upitan kako komentariše ovo pismo, Ljubinko Savić, sekretar „Udruženja za energetiku u Privrednoj komori Srbije“, kaže, da iza njega leže isključivo ekonomski interesi zemalja potpisnica.
- U slučaju proširenja „Severnog toka 2“ prihodi od novog gasovoda završili bi u rukama Rusije, što je Evropi trn u oku. Istovremeno bi rusko-nemački gasovod mogao da potopi projekat koridora Sever-Jug i interes istoka Evrope, od Poljske do Bugarske preko Grčke do Turske, u pogledu smanjenja energetske zavisnosti od Rusije – objašnjava Savić.
On sumnja da ovakvi pritisci mogu da ugroze jake ekonomske i geopolitičke veze Nemačke i Rusije i da od odustajanja od ovog projekta, verovatno, neće biti ništa, tim pre što je „Severni tok 2“ u skladu s trećim energetskim paketom.
Strepnje oko proširenja „Severnog toka“ izrazio je nedavno i ministar energetike za Evropu Konrad Šimanski navodeći da s ovim projektom postoji rizik od ruskog monopola na isporuke gasa EU što bi predstavljalo kršenje evropskih propisa o konkurenciji. I dok je s jedne strane jasno da je proširenje „Severnog toka 2“ za Srbiju skuplja varijanta snabdevanja gasom, nego da ide preko Ukrajine, naša zemlja za sada nema alternativu.
Vojislav Vuletić, predsednik „Udruženja za gas Srbije“, smatra da je pismo ovih desetak zemalja poruka koju šalje Amerika, jer hoće u potpunosti da smanji evropsku zavisnost od ruskog gasa.
- Ako bi se zaustavilo proširenje „Severnog toka 2“, Evropa bi ostala u potpunosti posle 2019. godine bez ruskog gasa i zemlje EU koje troše ovaj gas to dobro znaju, kaže on. Vuletić procenjuje da su male šanse ovih članica EU, koje su pisale EK, da pokvare posao Rusije i Nemačke, pogotovo ako su se one za to čvrsto opredelile – navodi Vuletić.
„Severni tok 2“ nije protiv interesa EU
Upitani kako komentarišu pismo zemalja članica EU oko proširenje „Severnog toka 2“ i da li je tačno da bi ovaj projekat mogao da dovede do destabilizacije Ukrajine, kao i na koji je to način odluka Rusije i Nemačke o proširivanju „Severnog toka 2“ u suprotnosti s interesima EU, iz izvora bliskog „Gaspromu“ za „Politiku“ odgovaraju:
- Proširenje „Severnog toka“ svakako nije protiv interesa EU, baš naprotiv. Nova infrastruktura će unaprediti sigurnost snabdevanja Evrope kroz isporuku ruskog gasa Nemačkoj, uz dalju mogućnost transportovanja ovog gasa ka severozapadnoj Evropi ili ka centralnoj i jugoistočnoj Evropi preko gasnog čvorišta u Baumgartenu, u Austriji.Evropa će biti na dobitku samim tim što će imati mogućnost da dobija ovaj gas iz različitih pravaca.„Gasprom“ i njegovi evropski partneri su posvećeni „Severnom toku 2“ kao dugoročnoj investiciji koja će pružiti Evropi još jednu bezbednu i direktnu trasu snabdevanja ruskim gasom.
