U ovom trenutku nije sasvim izvesno koje bi posledice mogao izazvati zastoj u gradnji „Turskog toka“, ovo tim pre što je nakon saopštenja kompanije „Gasprom“ o raskidu ugovora s kompanijom „Saipem“ o izgradnji „Turskog toka“, ruski ministar energetike Aleksandar Novak izjavio da to neće uticati na realizaciju projekta.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Oglas
- Realizacija projekta se nastavlja. Nastavljamo da radimo sa našim turskim partnerima prema usaglašenom sporazumu. To je tehničko pitanje koje rešavaju između sebe Gasprom i komercijalne organizacije – poručio je Novak.
Da to možda i nije samo tehničko pitanje, nagoveštavaju sagovornici „Tanjuga“ koji kažu da tvrdnja da se ugovor o gradnji raskida zbog cene gasa može biti samo dobar izgovor, ali nikako pravi uzrok ovakve odluke. „Tanjugovi“ sagovornici su štaviše mišljenja da bi obustavljanje izgradnje „Turskog toka“ moglo biti trajno, što bi Srbiji u perspektivi moglo doneti i skuplji gas.
Predsednik „Udruženja za gas Srbije“ Vojislav Vuletić kaže da mu to liči na potpunu obustavu projekta ako se ima u vidu da je potpisan Memorandum o udvostručenju kapaciteta „Severnog toka“ sa 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje na 110.
- To govori u prilog tome da Evropa ne odustaje od gasa, ali da potrebne količine uvodi preko Severnog toka – ističe on za „Tanjug“. - Drugim rečima, Evropa brine o sebi, ali mi koji smo imali nadu da će „Južni tok“ nama da donese ne samo potrebne količine gasa, nego i koristi od tranzita i taksi, objekata na trasi sa zapošljavanjem oko 2.000 ljudi, to sada možemo da zaboravimo.
Naime, od 2019. godine ističe ugovor između ruskog „Gasproma“ i ukrajinskog „Naftogasa“ o tranzitu ruskog gasa preko Ukrajine, a upravo se tom rutom Srbija sada snadbeva tim energentom.
- Uz eventualni prekid snabdevanja preko Ukrajine, pozicija Srbije bi bila znatno lošija – kaže Vuletić, aludirajući na to da bi se strani investitori možda zamislili da li ulagati u Srbiji kad im nije obezbeđeno snabdevanje gasom.
Za bivšeg ministra energetike Srboljuba Antića ostaje nejasno i teško definitivno odrediti da li je „Gasprom“ trajno ili privremeno obustavio gradnju „Turskog toka“, posebno, kaže, u trenutku kad su do isteka ugovora o tranzitu prirodnog gasa kroz Ukrajinu ostale još četiri godine. On sumnja da je „Gasprom“ interno već sada doneo konačnu odluku, tako da je pre reč o nečemu što je privremenog karaktera.
- Odluka o prekidu gradnje može poslužiti kao pritisak na tursku stranu – podvlači on.
Za razliku od Vuletića, Antić kaže da ako ne bude „Turskog toka“ i u slučaju prekida snabdevanja preko Ukrajine, Srbija može da računa samo na domaću proizvodnju gasa i eventualne viškove kod okolnih zemalja koje same nisu izvoznice gasa. Uz to, tvrdi on, sa najvećim brojem okolnih zemalja Srbija nema gasnu vezu. Alernativa koja podrazumeva gradnju terminala za tečni gas negde na Jadranu i njegov transport do Srbije je, dodaje, na nivou nerazrađene ideje.
- Odgovor na pitanje odakle i po kojim cenama će se Srbija snabdevati gasom u budućnosti treba da da Ministarstvo energetike, koje za sada nije izašlo sa nekim strategijskim odgovorom – zaključuje on.
Ruski gasni gigant „Gasprom“ raskinuo je 2,2 milijarde dolara vredan ugovor sa italijanskom kompanijom „Saipem“ o izgradnji prvog kraka gasovoda „Turski tok“ koji ide ispod Crnog mora, saopštila je danas ta ruska kompanija. Kao razlog za raskid ugovora, „Gasprom“ navodi nemogućnost postizanja dogovora o komercijalnim i radnim pitanjima vezanim za projekat. Pored toga, „Gasprom“ je saopštio da je nemoguće početi gradnju gasovoda, pošto su se pregovori o međuvladinom ugovoru sa Turskom odužili.
Mediji su i prethodnih dana preneli da je „Turski tok“ doveden u pitanje jer „Gasprom“ i turska kompanija „Botas“ nisu postigli dogovor o formuli po kojoj bi Ankara dobijala ruski gas po nižoj ceni.
