- Iz Evropske unije (EU) se prvi put čulo da EU želi izgradnju „Južnog toka“, a Srbija će biti samo na dobitku, bilo da se gas transportuje iz Rusije ili iz Azerbejdžana – izjavio je „Tanjugu“ predsednik „Udruženja za gas“ Vojislav Vuletić.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Oglas
- Do sada smo slušali stalne kritike Evropske komisije na račun „Južnog toka“ i sad se prvi put iz jedne zemlje EU čuo drugačiji ton, jer je nemački vicekancelar Zigmar Gabrijel rekao „mi hoćemo ’Južni tok’“ – kazao je Vuletić i podsetio da je Austrija pre mesec i po dana potpisala ugovor sa generalnim direktorom „Gasproma“ Aleksejem Milerom, a u „Južni tok“ hoće i mađarski premijer Viktor Orban.
Evropi je, kako je naglasio, gas neophodan i to je jedino normalno i najjeftinije rešenje, jer se rezerve nafte u svetu polako smanjuju. Vuletić je rekao da na izgradnju „Južnog toka“ gleda optimistički, jer to nije samo ruski, već evropski gasovod, zato što 50 odsto kapitala u „Južni tok“ ulaže ruski „Gasproma“, 20 odsto italijanska korporacija „Eni“ i po 15 odsto francuska kompanija EDF i nemački „Vinterštal“.
Komentarišući Gabrijelovu izjavu da „Evropa ima veliki interes da diversifikuje situaciju sa gasom i da je plan da se isporuka gasa odvija preko Azerbejdžana, a ne preko Rusije“, Vuletić je rekao da se radi o „malom triku“ da azerbejdžanski gas može da se ubaci u gasovod „Južni tok“, i to je odlično rešenje da bi se birokratske grupe u EU zadovoljile.
- Neka uđe azerbejdžanski gas, neka uđe bilo koji gas unutra (u „Južni tok“), za EU je to odlično. Za Srbiju, još bolje – ocenio je predsednik „Udruženja za gas“.
Sagovornik „Tanjuga“ je podsetio da je projektovani kapacitet „Južnog toka“ 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje, a godišnjih prihod od tranzita preko Srbije bio bi oko 500 miliona dolara, od čega bi srpskoj strani pripalo 250 miliona dolara, a druga polovina pripada ruskoj strani.
Takođe, na našoj teritoriji biće napravljene dve kompresorske stanice za rekompresiju gasa, snage po 200 megavata, i na njima će biti zaposlen veći broj ljudi kao i na održavanju gasovoda kroz Srbiju u dužini od oko 450 kilometara, i na odvojcima za Republiku Srpsku i Hrvatsku.
Izgradnja gasovoda iz Azerbejdžana, nazvan „Južni koridor“, prošle godine je ugovorena sa engleskom kompanijom„Britiš petroleum“ i išao bi sa obala Kaspijskog mora, preko kopnenih teritorija Turske i Grčke i preko morskog dna do Italije, a imao bi kapacitet od oko 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Njegova izgradnja tekla bi bez „trećeg energetskog paketa“ koji zagovara EU, čega nije pošteđena izgradnja „Južnog toka“ – kazao je Vuletić.
On je podsetio da će na izgradnji „Južnog toka“ biti angažovan veliki broj domaćih firmi i radnika, a radi se o projektu vrednom oko dve milijarde dolara.
