Novi auto-put koji će povezivati Beograd i Temišvar ići će preko Vršca i južnog Banata, rešeno je na sastanku predstavnika resornog ministarstva, ambasadora Rumunije, načelnika Južnobanatskog upravnog okruga i predsednika opštine Vršac. Ovaj krak Koridora 11 u dužini od stotinu kilometara biće najkraća veza Srbije sa susednom Rumunijom, a reč je o drumskoj i železničkoj infrastrukturi koja će ići trasom Beograd, Pančevo, Vršac preko državnog prelaza Vatin do Temišvara.
.jpg)
Ilustracija (Foto: pIxabay.com)
Preduslov za početak realizacije je najavljeno potpisivanje međudržavnog protokola između resornih ministarstava dveju država, nakon čega će biti formiran projektni tim koji će raditi na realizaciji ovog, po rečima državnog sekretara Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture Miodraga Poledice, najznačajnijeg projekta regiona u poslednje četiri decenije.
U prvoj fazi realizacije projekta, na raspolaganju će biti 12-15 miliona evra sredstava Evropske unije za izradu projektno-tehničke i studije izvodljivosti, a još nekoliko miliona moraće da izdvoje lokalne samouprave i država za eksproprijaciju zemljišta i rešavanje imovinskopravnih odnosa. Po rečima načelnika Južnobanatskog upravnog okruga mr Zorana Tasića, izrada studije opravdanosti izgradnje kraka je u poodmakloj fazi. Pančevo je svojim urbanističkim planovima već predvidelo trasu, dok ostale južnobanatske opštine taj posao tek treba da obave. Ipak, najave su da će sve biti spremno do proleća, kada počinju pozivi za pristupne fondove.
Takođe, „Železnice Srbije“ planiraju još jedan kolosek na pruzi Pančevo-Vršac i elektrifikaciju pravca, kao i izvođenje intermodalnog terminala na graničnom prelazu za izvoz robe.
- Šansu traže i nemačke i italijanske firme da iskoriste ovaj period dok ne uđemo u EU i presele svoje pogone, čime bi izbegli plaćanje dodatnih nameta. Preko Republičke privredne komore i konzulata u Temišvaru već postoji saradnja sa preduzećima iz južnog Banata. Ovo je strateški projekat, ne samo za opštine koje se naslanjaju na autoput, već za čitav region, koji je jedan od najnerazvijenijih u Vojvodini. Projekat će obezbediti, pre svega, ozbiljniji privredni razvoj, što će se odraziti i na povećanje zaposlenosti i uopšte na kvalitet života građana. Pretpristupni fondovi su dostupni ne samo opštinama koje se graniče s Rumunijom, već i svim ostalim, a Evropa je spremna da finansira strateške razvojne projekte, a ovaj to jeste – kaže mr Zoran Tasić.
Do 2020. godine Rumunija je Srbiji namenila 70 miliona evra od čega će oko 40 odsto biti potrošeno za ovakve regionalne strateške projekte. Takođe, interes imaju i nemačke i italijanske firme koje imaju fabrike u Rumuniji, jer planiraju da deo svojih proizvodnih pogona presele na teritoriju Republike Srbije. Sve ovo, uz infrastrukturno povezivanje pomoći će kako privredni, tako i kulturni, turistički i obrazovni razvoj banatskog regiona ali i čitave Srbije.
