Gradski menadžer Goran Vesić pozvao je donatore da učestvuju u projektu obnove fasada na objektima u Beogradu koji su pod zaštitom države, ističući da će to doprineti lepšem i atraktivnijem izgledu prestonice i ubrzati njenu obnovu.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Oglas
Vesić je u izjavi „Tanjugu“, rekao da je ideja Gradske uprave da sve fasade u užem gradskom jezgru, koje se nalaze pod zaštitom države, budu obnovljene, za šta je potrebna pomoć donatora.
- Mi koji živimo u ovom gradu verovatno ne obraćamo pažnju, ali kada se zagledate, vidite koliko ima lepih fasada na koje ne obraćamo pažnju jer su ili oronule ili nisu dovoljno uređene – smatra Vesić.
Do sada je, kako je dodao, identifikovano 87 fasada pod zaštitom države kojima je neophodna obnova, a prvih 10 za koje postoje kompletna dokumentacija, građevinske dozvole i saglasnost skupštine stanara, su pripremljene i objavljen je poziv donatorima za njihovo uređenje.
Prema Vesićevim rečima, ideja je da se u akciju, osim Skupštine grada, koja će od svojih sredstava obnoviti određene fasade, uključe i kompanije koje žele da Beograd dobije lepši izgled.
- Time uvodimo novu praksu koja kod nas nije bila poznata, a to je donatorstvo u kulturi. Verujemo da ćemo naići na pozitivan ođek, a od odziva donatora zavisi kojom će se brzinom ovaj proces dešavati – rekao je Vesić i objasnio da će na obnovljenim fasadama stajati tabla sa imenom donatora.
Ističući da će, ako akcija uspe, Beograd kvalitetnije izgledati, Vesić je istakao i da su graditelji objekata koji će biti restaurirani, pratili sve trendove u arhitekturi, pa su zgrade u sprskoj prestonici građene isto kao u Parizu, Berlinu i drugim razvijenim gradovima.
Vesić je najavio i obnovu kulturno-istorijskih spomenika na teritoriji grada, navodeći da je ideja da kompanije ili pojedinci koji imaju novca, doniraju za njihovo održavanje, što je praksa koja postoji u svetu.
- Ako vam je potreban novac za održavanje nekog spomenika, kompanija koja želi, donira taj novac „Zavodu za zaštitu spomenika“ koji ga onda održava, a pored spomenika stoji napomena da se on održava zahvaljujući donaciji određene kompanije – objasnio je Vesić.
Vesić smatra da je to dobar pristup, a utisak mu je i da dosta kompanija želi da učestvuje u obnovi fasada ili održavanju spomenika. Gradski menadžer je zaključio da su ideja i cilj da se, u trenutku kada Grad nema dovoljno finansijskih sredstava, uz podršku drugih uradi mnogo više nego što dozvoljava gradski budžet.
Inače, na spisku prvih 10 objekata koji su predloženi za restauraciju su zgrada u okviru prostorne kulturno-istorijske celine „Kopitareva gradina“ u Dzordza Vašingtona 26, spomenik kulture u Cara Dušana 65, zgrada u Pop Lukinoj 1b, kuća inženjera Pavla Horvata, kuća pukovnika Elezovića, kuća Luke Ćelovića, zgrada Penzionog fonda Beočinske fabrike cementa, Vučina kuća Savamali, kuća Milana A. Pavlovića i spomenik kulture na Avijatičarskom trgu u Zemunu. Radi se o objektima koji su izgrađeni u periodu od 1909. do 1927. godine.
