Građevinska industrija Srbije je pred kolapsom. Pad investicija, finansijska nedisciplina investitora, prezaduženost kod banaka i opterećenje visokim kamatama samo su neke od briga, koje more naše građevinske kompanije. Država, a to znači i lokalne samouprave i javna preduzeća, duguju neimarima više od 150 miliona evra. Zato su građevinari predložili 18 mera koje su predložili u dijalogu sa državom.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Oglas
Bude li naša operativa nestala sa domaćeg tržišta, upozoravaju građevinari, Srbija će biti zavisna u vanrednim situacijama, cene usluga će biti povećane kao i nezaposlenost, a ugasiće se i domaća industrija građevinskih materijala. Građevinska operativa nema posla i svakim danom sve više firmi ide u bankrot. Od 2009. godine najveći pad uposlenosti zabeležen je lane čak 25 odsto, a u ovoj godini još 7,8 manje nego u istom periodu 2013.
U najavljenim privatizacijama preduzeća očekuje se da će država voditi računa o tome kome ih prodaje, a neimari traže da kupci budu iz delatnosti i da se obavežu da će usavršavati i razvijati firmu.
Državi se zamera da se tenderi prilagođavaju stranim kompanijama. Tačnije, propisuju se tenderski uslovi, koje domaće firme ne mogu da ispune. Zato ih stranci angažuju kao podizvođače, ostavljajući ih bez profita i referenci. Mora se, dakle, domaćim firmama omogućiti da rade bar kao partneri.
Neimari tvrde da država mora da osnuje razvojnu banku, pre svega za obezbeđenje garancija za domaće firme kako bi ravnopravno učestvovale na tenderima. Razvojna banka trebalo bi da prati neimare i za radove u inostranstvu.
