Beton je materijal koji se najčešće koristi u građevinskoj industriji i pored toga što je jedan od velikih uzročnika efekta staklene bašte. Uz pomoć algoritama za optimizaciju moguće je projektovati zgrade za čiju je izgradnju potrebna manja količina betona, ali problem stvaraju ograničenja oplatnih sistema u koje se beton naliva. Međutim, najnovija metoda koju je osmislio tim sa EHT Zürich rešava ovaj problem. Tim čine Ana Anton, Andrei Jipa i Benjamin Dillenburger iz Digital Building Technologies i Lex Reiter sa Katedre “Physical Chemistry of Building Materials”.
Nova metoda štampanja složenih betonskih konstrukcija (Foto: Digital Building Technologies, Ana Anton)
Osmišljen je način štampanja složenih konstrukcija uz pomoć polovine količine betona koja je inače potrebna za njihov proces izgradnje tradicionalnim metodama. Predloženo automatizovano rešenje kombinuje brzinu izrade betonskih elemenata pomoću 3D štampača i geometrijsku preciznost 3D štampane oplate koja se može ponovo koristiti. Metoda koristi "algoritme optimizacije" za stvaranje najefikasnije oplate za građevine, a razvijen je i postupak koji omogućava kontrolu brzine postavljanja betonskog punjenja.
Nova metoda štampanja složenih betonskih konstrukcija (Foto: Digital Building Technologies, Ana Anton)
Razvijen je inovativni proces koji omogućava da se dinamički kontroliše brzina postavljanja betona uz pomoć 3D štampača. Ovakav digitalni način kontrolisanja karakteristika materijala znači da beton u tečnom stanju može da se ekstrudira tako da oponaša složenu površinu oplate i brzo postavi, tako da mu ne trebaju dodatne oplate za gornji deo konstrukcije.
Metoda uključuje manji broj digitalnih procesa izrade, zahteva manje ručnog rada i resursa pa je samim tim i ekonomičnija u poređenju sa najsavremenijim alternativama koje se sada koriste. U velikoj meri je naprednija u odnosu na korišćenje tradicionalnih oplata koje imaju ograničen opseg i predefinisane oblike.
