Povećanje broja nebodera u gradovima podseća na razvoj nekih živih sistema. Španski istraživači su stvorili evolucioni genetski algoritam koji na osnovu istorijskih i ekonomskih podataka urbanih zona može da predvidi njihov izgled u narednim godinama. Metoda je uspešno primenjena na prosperitetnu opštinu Minato u Tokiju.
Naučnici su shvatili da rast gradova sledi obrasce slične onima u određenim samoorganizovanim biološkim sistemima. Inspirisani prirodom, razvili su genetske algoritme koji predviđaju kako će se povećati broj nebodera i drugih zgrada u urbanim sredinama.
„Radili smo u okviru evolucionog proračuna, grani veštačke inteligencije i mašinskog učenja, koji koristi osnovna pravila genetike i Darvinovu logiku prirodne selekcije kako bi napravili predviđanja", objašnjava arhitekta Ivan Pazos.
„Kod ove vrste proračunavanja, slučajno se kombinuje mnoštvo mogućih rešenja i sistem bira najbolje. Ova operacija se ponavlja iznova i iznova dok algoritmi ne dobiju tačnije rezultate", dodaje ekspert koji trenutno radi za japansku arhitektonsku firmu.
Oglas
Slika. 3D prikaz Minata (foto: Ivan Pazos)
Na ovaj način su Pazos i tim istraživača sa University of A Coruña u Španiji stvorili algoritme zasnovane na drugim standardnim genetskim algoritmima koji uče obrazce rasta urbanih područja koristeći istorijske podatke iz građevinskog sektora i različite ekonomske parametre.
Fokus studije objavljene u časopisu „Urban Planning and Development“ je bio na jedno od naselja sa najvišim vertikalnim rastom u svetu u poslednjih nekoliko godina. U pitanju je Minato u Tokiju, gde je sedište multinacionalnih kompanija poput Mitsubishija, Honde, NECa, Toshibe i Sonija. „Ova metodologija je mogla da se primeni na bilo koji drugi grad sa velikim brojem nebodera", ističe Pazos.
Kada su 2015. godine sve informacije sakupljene, autori su stvorili seriju mapa i 3D prikaza Minata, kako bi mogli da predvide broj zgrada i njihove verovatne lokacije u ovom rastućem delu grada u narednim godinama, tačnije u periodu od 2016. do 2019. godine.
„Predviđanja algoritma bila su vrlo tačna s obzirom na stvarnu evoluciju horizonta Minata u 2016. i 2017. godini", rekao je Pazos, i dodao da sada ocenjuju njihovu tačnost za 2018. i 2019. i izgleda da će prema zapažanjima biti 80% tačna.
Prema autorima, algoritam ne procenjuje samo broj budućih nebodera u određenim delovima grada, već i specifičnu lokaciju na kojoj će se verovatno nalaziti.
„Zaključak studije je da su evolucioni proračuni izgleda u stanju da pronađu obrasce rasta koji nisu očigledni u složenim urbanim sistemima, i da putem njihove naknadne primene mogu da daju predviđanja mogućih scenarija za evoluciju gradova", zaključuje Pazos.
