Značaj energetske efikasnosti i održivog razvoja, čak i za vreme globalne krize i aktuelnih gorućih pitanja Bliskog i Srednjeg istoka i drugih područja, pokazuje i velika pažnja sa kojom su svetski mediji ispratili izbor zelenog tima novoizabranog predsednika. Odluke koje su najavljene mesec dana pre zvanične inauguracije predsednika SAD mogu imati daleko jači odjek od kraha berze nekretnina jeseni 2007. čije ćemo prave posledice osetiti tek ove godine.
Novoizabrani predsednik SAD, Barak Obama, na konferenciji za novinare 15. decembra u Čikagu, predstavio je tim stručnjaka koji bi trebalo da sprovede veliku reformu na polju energetike. Promena kursa energetske politike trebalo bi da bude osnova za oporavak celokupne privrede Sjedinjenih Američkih Država, ali i mnogo više od toga...
Dobitnik Nobelove nagrade 1997, Stiven Ču (Steven Chu, na fotografiji gore), imenovan je za Sekretara za energetiku, Liza Džekson (Lisa Jackson) za direktorku Agencije za zaštitu životne sredine – EPA (Environmental Protection Agency), dok će Kerol Brauner (Carol Browner), koja je bila na tom mestu u administraciji Bila Klintona, u novoj administraciji biti zadužena za koordinaciju Vladinih agencija po pitanjima energije i klimatskih promena.
Imenujući tim, Obama je izjavio da će borba protiv klimatskih promena biti jedan od prioriteta njegove buduće administracije, jednako kao i prekid zavisnosti SAD od uvozne nafte. U svom obraćanju koristio je oštru retoriku koja je pre karakteristična za suparničku, Republikansku stranku:
– Odluke koje ćemo doneti tokom sledećih nekoliko godina odrediće kakvu ćemo zemlju i kakav svet ostaviti našoj deci i unucima. Svi znamo kakve probleme uzrokuje naša zavisnost od inostrane nafte. Ona sputava našu ekonomiju, bogati neprijateljske režime i čini nas zavisnim od nestabilnih regiona. Jedino što može biti veća pretnja od ovih neposrednih opasnosti jeste dugoročni problem klimatskih promena. Ukoliko nešto ne preduzmemo, biće suša i gladi u svetu, a mi ćemo postati žrtve katastrofalnih vremenskih nepogoda koje će uništiti naše obale.
Obama je dodao da ima puno poverenje u tim stručnjaka koji je okupio i da posle osam godina više ne sme biti neispunjenih obećanja:
– Da bismo gospodarili sudbinom Amerike, moramo razviti nove forme energije i nove načine njenog korišćenja. Izvori energetske nezavisnosti su tu, oko nas. Oni leže u snazi vetra i Sunca, u novim usevima i u novim tehnologijama i inovacijama. To su resursi na koje moramo da se oslonimo ukoliko želimo da se rešimo zavisnosti od nafte i da stvorimo novu naprednu ekonomiju, poručuje budući predsednik SAD.
Novoimenovani Sekretar za energetiku Ču izjavio je da ekološki izazovi sa kojima se svet suočava nikako ne smeju da budu potcenjeni, ali da to ne znači da se ne mogu prevazići:
– Ono što svet bude uradio u narednih deset godina, imaće ogromne posledice koje će se osećati vekovima. Moramo da prionemo na posao bez odlaganja. Novoizabrani predsednik Obama stao je na čelo onih koji nastoje da krenemo napred s optimizmom i tihom rešenošću. Želim da dam svoj doprinos i verujem da će SAD i svet uspeti da se izbore sa svim ekonomskim, energetskim i klimatskim izazovima.
Londonski Gardijan je ocenio da je ovo do sada najoštriji raskorak nove Amerike u odnosu na politiku prethodnih osam godina. Obama je na konferenciji priznao da je već nekoliko predsednika obećavalo nov kurs u tom smislu, zaključujući da ovog puta mora biti drugačije.
Green Dream Team
Džin Karpinski, predsednik Lige konzervativnih glasača, nazvao je Braunerovu i Čua Green Dream Team-om (zelenim timom snova). Većina zapadnih analitičara apsolutno se slaže sa njim. Braunerovu je Vašington Post još u vreme prvog Klintonovog mandata opisivao rečima: vrhunsko znanje i iskustvo zakonodavca – ali duša aktiviste. Radila je sa Al Gorom, podržavala Kaliforniju da smanji emisiju izduvnih gasova drumskih vozila pre federalnih zakona...
Ču, poznat kao posvećen advokat za zaštitu životne sredine, nasleđuje Bušove činovnike iz sektora naftne industrije koji su po kratkom postupku cenzurisali sve naučne izveštaje o globalnom zagrevanju, a budžet EPA-e drastično kresali svakom prilikom. Obama se i direktno osvrnuo na ovo rečima da je imenvanje Čua signal celoj administraciji da će nauka biti uvažavana, a odluke zasnivane na činjenicama.
Njujork Tajms je istakao da Ču ima veoma osvežavajuć i nekonvencionalan pristup idejama koje bi trebalo da reše probleme celog sveta: on traži bolje automobile i zgrade, modernizaciju energetske mreže... Čvrst stav da pitanja zaštite cele planete, ne samo da bi trebalo, već da se moraju i mogu rešavati odmah, potiče od njegovog ubeđenja da je uvođenje savremenih tehnologija ostvarivo investiranjem kroz program javno-privatnog partnerstva, i jednako važno kao i postavljanje zakonske regulative...
Međutim, svi se slažu da Braunerovu (na fotografiji dole) očekuje najteži posao – ona će koordinirati rad različitih Vladinih agencija koje se bave energijom na ovaj ili onaj način. Njeno postavljanje viđeno je od stručnjaka kao ozbiljan znak dobre volje da se stvari konačno menjaju. Od nje se očekuje da uloži napor da EPA dobije zeleno svetlo za Cap and Trade program za emisiju ugljenika – upravo inicijativu koja je blokirana od strane Bušove administracije.
Njujork Tajms takođe ocenjuje da ovo nisu obični činovnici kakvi su uglavnom bili na tim mestima u Bušovoj administraciji: Braunerova i Ču su ljudi koji veruju u autoritet i obavezu vlasti da nametne strogu kontrolu gasova koji stvaraju efekat staklene bašte i zagađivače koji proizvode smog i kisele kiše.
Međutim, svi analitičari se slažu u konačnoj oceni – izbor saradnika jeste vredan poštovanja, ali da je beznačajan ukoliko sam Obama ne stavi ove teme u prvi plan, ili, kako je to rekao Njujork Tajms: Braunerova može raditi od jutra do sutra na prikupljanju dobrih ideja i pakovanju u zakone koje će slati na Kapitol, ali, za proteklih osam godina videli smo da se ništa neće desiti ukoliko predsednik ne želi da se desi.
|
Cap and Trade program (ograniči i trguj) zasnovan je na tržišnim intervencijama u cilju zaštite ljudskog zdravlja na taj način što prvo postavlja standard izrazito niske emisije gasova, a zatim dozvoljava trgovinu dobijenim dozvolama, pri čemu na tržištu (u okruženju) uvek ostaje ukupan zbir dozvoljene emisije. Na taj način nije važno da li će jedan ili 1.000 aktera emitovati štetne gasove jer će njihova količina, određena zakonom, uvek ostati ista. Proizvođači tako mogu da sračunaju da li im se više isplati da kupuju na tržištu dozvole za emisiju dodatnih gasova ili da taj novac ulože u čistije tehnologije. Sami proizvođači moraju redovno da mere, kontrolišu i evidentiraju emisiju gasova podudarno sa načinom na koji predaju obračun za oporezivanje. |
Dobra volja ili borba lobija?
Nakon konferencije mogli su se čuti i komentari da je Ču ipak neiskusan u politici, a da će se Braunerova takmičiti za uticaj nad predsednikom sa savetnikom za nacionalnu bezbednost generalom Džonsom, i savetnikom za ekonomska pitanja Samersom.
Obamin tim za ekonomiju je i pre optuživan za prejake veze sa Wall Street-om, a sada je i na zeleni tim bačena senka sumnje zbog moguće pozadine najavljene promene kursa energetske politike.
Naime, u Gardijanu je samo tri dana kasnije osvanuo članak koji se fokusirao na priču iz Wall Street Journal-a da je Obamin tim imao ozbiljne konsultacije sa Udruženjem za obnovljiva goriva – RFA (Renewable Fuels Association). RFA su osnovali sami proizvođači biogoriva, a poslednjih godina njihove pozicije u SAD dovoljno su jake da predstavljaju ozbiljnu konkurenciju naftnom lobiju koji je obeležio drugu polovinu XX veka.
Gardijan je primetio da je samo dan nakon konferencije za Sekretara za poljoprivredu imenovan Tom Vilzak. On je poznat kao zagovornik upotrebe biogoriva još iz dana kad je bio guverner Ajove, najvećeg prozvođača kukuruza i etanola u SAD. Poznata je njegova izjava da do 2030. SAD treba da proizvedu 60 milijardi galona (galon=4,4 litre) obnovljivog goriva godišnje, nasuprot sadašnjih 10.
Prema istom tekstu RFA je, nudeći rešenja, od Obame tražila milijardu dolara kratkoročnih kredita za proizvođače bioetanola, i dodatnih 50 milijardi zajmova koje garantuje država, a koji bi bili namenjeni za nove proizvodne kapacitete i potrebnu infrastrukturu. Posebna tačka zahteva da se svaki proizvođač automobila koji sada dobija pozajmicu od države obaveže da će najkasnije 2010. praviti 85% vozila koja mogu da idu i na etanol.
U tekstu se navode i tvrdnje Teda Paceka, šefa Odseka za naftne tehnologije Univerziteta u Teksasu, da je biogorivo uvek gore po okolinu nego konvencionalno fosilno gorivo. On ukazuje i na neka poslednja istraživanja da biogorivo ima veću emisiju ugljenika, ali i ono pouzdanije – da ima direktan uticaj na visoke cene hrane. Ovo potkrepljuje time da je aprila 2008. u izveštaju Svetske banke pokazano da je cena žitarica skočila za 140% u odnosu na 2002. što je dovedeno u direktnu vezu sa sve većom upotrebom biogoriva.
Evropa je na ovu temu imala poprilično burne diskusije poslednjih meseci 2008. Postignuti su prvi dogovori da se ograniči promena namene poljoprivrednog zemljišta i uvede primena šeme duplog bonusa za biogoriva koja nemaju veze sa hranom. Dakle, problem postoji, ali se čini pomalo ciničnim iznositi ga stojeći na stanovištu upotrebe fosilnih goriva koja je već ostavila nepopravljiv ožiljak na prirodnim resursima i životu cele planete.
Dodatno, u SAD i te kako poznaju i druge obnovljive izvore: Kalifornija i Teksas vode pravi mali rat u proizvodnji energije na vetar, geotermalne i solarne centrale deo su energetskog sistema već decenijama, a sa poslednjim razvojem tehnologija koje garantuju visok stepen isplativosti, ovaj trend može imati samo uzlaznu putanju.
Da li će nova administracija SAD imati snage da, uz neminovno povlađivanje lobijima, ipak napravi veći iskorak ka novoj planeti? Izvesno je da postoji ogromna nada i snažna vera birača u mogućnost dubljih promena u SAD. Sada se i ostatak sveta nada da bi, nakon oseke koja je krenula otuda, uskoro mogao doći veliki plimni talas koji vodi ka nekom boljem svetu.
|
Najveća investicija u SAD u poslednjih pola veka U svom nedeljnom radio-obraćanju pre ove konferencije Obama je najavio najveću pojedinačnu investiciju u SAD još od 50-ih godina kada je izgrađena mreža auto-puteva širom zemlje. Predstavljajući svoj plan za ekonomski oporavak, između ostalog, naveo je i sledeće: – Prvo ćemo uložiti veliki napor da javne zgrade načinimo što energetski efikasnijim. Vlada SAD trenutno plaća najveći račun za struju na celom svetu i moramo unaprediti te objekte zamenom sistema za grejanje i ugradnjom efikasnih sijalica. Ovim nećemo samo uštedeti milijarde dolara, već i vratiti ljude na poslove, jer... Otvorićemo milione radnih mesta, a novac poreskih obveznika zaštitićemo principom use it or lose it (iskoristi ili izgubi) – ukoliko neka od država ne reaguje na vreme i uloži novac, izgubiće ga. Treće, ovaj plan podrazumeva najveću modernizaciju i ulaganje u školske objekte koje je ova zemlja ikada videla. Nove zgrade i novi računari omogućiće našoj deci savremeno školovanje. Ukoliko želimo da budemo deo ekonomije XXI veka, moramo decu školovati u zgradama XXI veka... – istakao je Obama. Već u naredne dve godine on najavljuje tri miliona novih radnih mesta, uglavnom u sklopu velike investicije obnove Vladinih zgrada, što bi za posledicu imalo zadržavanje milijardi dolara u budžetu narednih godina za obrazovanje, zdravstvo, i dalju implementaciju novih tehnologija. |
